Ana Joković - sinonim za sistem uspeha

U moru njenih zaduženja i ostvarenja se kao suštinsko provlači stvaralaštvo. Ana daje sve od sebe da ženska košarka u Srbiji u kontinuitetu stvara vrhunske igračice i takve rezultate, omogućavajući im adekvatne uslove za rad. Trudi se da pomogne i što više odradi i ono što nije u njenoj nadležnosti, a tiče se uspeha ženske košarke, kao što je i stvaranje stručnjaka za rad sa devojkama i pomaganje klubovima kao bazi.

Međutim, svemu ovome bi trebalo priključiti i još jednu stavku. I od Ane bi trebalo i valjalo učiti njen posao. Zaista, jer ono što ona radi već skoro 12 godina ima u mnogo čemu njenog originalnog pečata i graniči se sa čudom.

Nekadašnja sjajna igračica i reprezentativka se hrabro prihvatila ove funkcije posle relativno kratkog direktorovanja u Voždovcu i sve ostalo je istorija. U najkraćem, srpska reprezentativna ženska košarka i Ana Joković su rasli i rastu zajedno, ruku pod ruku, a dotakli su zvezde…

I svake godine u ovo doba čast je, privilegija i ponos da se sa Anom rezimira još jednu protekla uspešna godina, uz obavezan pozdrav na kraju "videćemo šta nam je Ana lepo spremila za narednih 12 meseci". I do sada, kiksa nije bilo. Naprotiv…

- Kao što smo već i navikli i malo možda razmazili javnost protekla godina je bila veoma uspešna, a ujedno i teška, jer se sport najzad vratio u normalu zbog slabljenja pandemije korona virusa. Tokom cele godine naša ženska košarka je imala akcije, okupljanja, pripreme i takmičenja. Počela je 2022. sjajno, a tako se i završila, najpre smo u februaru na kvalifikacionom turniru za odlazak na SP zauzeli prvo mesto i bez poraza izvadili vizu za SP. Zatim smo imali celo leto pripreme za SP, na kom smo zabeležili odličan rezultat, osvajanjem šestog mesta, s obzirom na to da se radi o totalno novoj, podmlađenoj reprezentaciji. I godinu smo završili pobedom nad selekcijom Bugarske u kvalifikacionom susretu za EP 2023. i već smo u neku ruku, vrlo blizu odlaska na šampionat - kaže Ana Joković za Sport klub.

Srpska reprezentacija je u septembru otišla na SP u Australiji, u podmlađenom sastavu i ostavila izvanredan utisak, a Jokovićeva ne krije veliko zadovoljstvo ostvarenim.

- Sve je proteklo sjajno, od samog dolaska u Sidnej, preko organizacije turnira, koja je bila na izuzetnom nivou, pa do našeg krajnjeg plasmana. Nije šala biti šesti na svetu. Međutim, ostaje žal zbog te utakmice četvrtfinala što nismo igrali protiv Kine, nego protiv SAD, jer je FIBA izmenila sistem takmičenja još na OI u Tokiju i napravila apsolutno nefer i nepošten žreb, gde vam mnogo ne znače rezultati u grupi, a pogotovo ako ste treći, ili četvrti. Smatram da smo igrali protiv Kine, dakle, po nekadašnjem sistemu takmičenja, to bi bila totalno drugačija utakmica, bez obzira na to što Kina ima sjajnu reprezentaciju, što je i pokazala igranjem u finalu SP.

Mlade Srpkinje su zadivile planetu talentom i rezultatima u dalekoj Australiji, sjajno su se borile protiv favorizovanih rivalki, odnele pobedu protiv moćne Francuske i Japana, finaliste OI u Tokiju… Bez sumnje, izabranice selektorke Marine Maljković pokazale su ogroman potencijal i najavile velike mogućnosti.

- Svaka smena generacije je veoma teška, a pogotovo za nas jer smo mi mala zemlja u odnosu na druge i mnogo nam je manja baza, ali sistem, koji je postavljen pre desetak godina, jako dobro funkcioniše i daje odlične rezultate. Naime, mi smo jedna od retkih reprezentacija koja sve vreme ima istog selektora, Marinu Maljković, osim 2017. godine, kada je pauzirala i to je vrlo bitna stvar i presudna za uspeh reprezentacije.

Kako Jokovićeva ističe, svaka generacija ima neki svoj pečat i uopšte ih ne bi trebalo porediti sa današnjim devojkama.

- Potpuno je pogrešno tražiti novu Sonju, Jelenu ili Anu Dabović. Već sam bezbroj puta rekla, to što su one pružile i dale reprezentaciji i ispisale istoriju bilo je fantastično, ali sada je neophodno da se okrenemo ovoj reprezentaciji koja je već u Sidneju pokazala da ima svetlu budućnost. Takođe, moram da napomenem da smo na SP igrali bez Aleksandre Crvendakić, Angele Dugalić i Maše Janković, zbog povreda, a koje su veoma bitne igračice nove generacije.

I mlađe reprezentativne selekcije su u 2022. godini ispunile očekivanja. Osvojene su dve medalje u B diviziji, zlato kadetkinja i direktan plasman u A diviziju i bronza juniorki, koje imaju šansu da se presele u elitu, kada se definiše status Rusije i Belorusije…

- Naime, posle dve godine neigranja zbog neodržavanja evropskih i svetskih prvenstava mlađih kategorija napokon su se ove godine održala sva takmičenja i to za nas na uspešan način, jer su sve selekcije ispunile zacrtane ciljeve i ostvarile odlične rezultate. Mi smo se, za razliku od većine drugih, za vreme korone okupljali i radili vredno i zato ove godine nismo imali problem zbog velike takmičarske pauze izazvane pandemijom. Kada su mlađe selekcije u pitanju i dalje se držim stava da je najbitnije pravljenje igračica za seniorsku reprezentaciju, a ako još uz to dođe i rezultat onda sjajno.

Agilna i vredna potpredsednica Saveza je sa terena u funkcionersku fotelju prenela karakterističan fajterski duh, pa otuda ne čude svi uspesi, ali Ana se tu ne zaustavlja. Uvek je prepuna novih ideja i akcija. Poznato je da godinama posećuje i pomaže košarkaške centre u unutrašnjosti Srbije, a nedavno je bila i u Kosovskoj Mitrovici i ovako objašnjava ciljeve tih poseta:

- To je već postala rutina, jer ne postoji region koji nismo obišli i pomogli, a što se tiče Kosova i Metohije, ciljevi tih poseta su da ljudi ne misle da su zaboravljeni i kako bi im pomogli u daljem radu. Radi se o dva naša ženska kluba,to su Trepča i Zvečan, a mi im maksimalno pomažemo da se ženska košarka održi na tim prostorima. Moram da izrazim veliku zahvalnost domaćinima na gostoprimstvu, koliko god je situacija tamo teška i kompleksna. Srećna sam što smo uspeli da odemo i u manastir Dečane i u Pećku patrijaršiju.

Jokovićeva ulaže velike napore na omasovljenju ženske košarke i svaki klub i svaka nova igračica su dragoceni. Ali potrebno je i da se poboljša kvalitet nekih klubova i rad struke.

- Situacija je takva da u Srbiji imamo 130 ženskih klubova, tri seniorska ranga i oko 5.000 košarkašica sa školicama košarke u Srbiji, ali i puno problema koji nisu u mojoj nadležnosti. Pomažem koliko mogu, ali neke stvari se moraju menjati iz korena. Od toga koji klubovi mogu da igraju najviši rang takmičenja, pa do svega ostalog, jer kuća se ne pravi od krova, nego iz temelja.

Tim koji pobeđuje se ne menja, glasi staro dobro pravilo, koje se može primeniti i na četu malu, ali odabranu u kancelariji KSS za žensku košarku. Ustvari, zvuči neverovatno da sve ženske reprezentativne selekcije opslužuje svega troje, četvoro ljudi…

- Naravno, ostao je isti sastav, samo što iz objektivnih i veoma lepih razloga smo od aprila meseca trenutno sami Dušan i ja, jer je Katarina Protić na porodiljskom odsustvu. To je i bio poseban izazov za nas dvoje, ali smo sezonu odradili kao da nas je bilo troje, a nadamo se da će nam se Kaća u dogledno vreme priključiti, jer je jako bitan član ženskog sektora - ističe Ana Joković i dodaje:

- A tu je sa nama poslednjih desetak godina iskusni trener Zoran Tir, stručni saradnik za rad sa mladjima koji obavlja težak i kompleksan posao. Tir radi 30 dana u mesecu i tako 12 meseci u godini. Što se tiče ciljeva i planova, to sam milion puta rekla, mi smo servis svim selekcijama i trudimo se da iz godine u godinu budemo sve bolji. Pre svega, da budemo na usluzi najpre Marini Maljković za sve što zahteva od nas, pa svim ostalim selektorima i to za sada stvarno lepo funkcioniše i ide svojim tokom.

Jokovićeva se trudi koliko je u njenoj moći da pomogne razvoj i afirmaciju mladih i talentovanih trenera, uključila je u rad brojnih nacionalnih selekcija veliki broj bivših košarkašica, što je za svaku pohvalu. Međutim, problem su finansijski i drugi uslovi u klubovima…

- Uz Marinu Maljković sa seniorkama rade Ljubica Drljača, Danijel Pejdž, Dajana Butulija… Dakle, žena vodi naš A tim, Nataša Ivančević je selektor 3×3 nacionalnog tima, Biljana Stanković kadetske reprezentacije. Butulija i Pejdž su bile i u stručnom štabu mlade reprezentacije, a Tamara Bajić asistent u juniorskoj selekciji. Zatim, imamo bivšu reprezentativku Miljanu Bojović koja vodi Partizan…

- Inače, struka nam je već dugo najbolnija tačka u radu sa decom, od najnižeg nivoa pa na dalje, ali trudimo se da to nadomestimo sa sto više okupljanja najtalentovanijih devojčica u toku godine i dužim pripremama na leto. Nadam se da će se i situacija u klubovima jednog dana promeniti, da nam treneri ne idu van naših granica zbog gole egzistencije. Jednostavno, sada od onoga što im se ovde nudi ne mogu da žive.

Nekadašnje vrsne igračice su u velikoj meri zastupljene i u radu rukovodećih i drugih organa KSS. Pored Ane Joković i Dragana Ratkovića u Komisiji za žensku košarku su Tanja Živanović, Slobodanka Boba Tuvić i Julkica Marković Mitrašinović. Nema sumnje, Jokovićeva ništa ne prepušta slučaju, sve što je u njenoj moći i ingerenciji obavlja se besprekorno. A kada je reč o planovima, ambicijama i željama za 2023. godinu priča odmereno, bez velikih reči, sve sa pokrićem, posle dugogodišnjih uspeha…

- Kao i uvek, idemo korak po korak, najpre u februaru na poslednjem kvalifikacionom prozoru za odlazak na EP da završimo posao kako smo ga i započeli, a to je da već utakmicom protiv Hrvatske u Beogradu overimo prvo mesto u grupi i plasman na EP, a posle utakmicom sa Bugarskom završimo kvalifikacije bez poraza i tako i na EP odemo kao i što smo na SP prošle godine otišli neporaženi. O samom EP dok ne overimo plasman definitivno ne bih puno pričala, a naravno da se potajno nadam ulasku u četvrtfinale i mestu među prvih šest ekipa, koje vodi u kvalifikacije za OI u Parizu. Naravno da priželjkujem odlazak na OI u Parizu 2024. godine, što bi bio veliki uspeh da treći put uzastopno učestvujemo na najvećoj planetarnoj sportskoj smotri.

Kod Ane nema improvizacije, sve je isplanirano do detalja, takav je slučaj i sa programom mlađih selekcija.

- Već u januaru imamo mini-pripreme juniorske i kadetske selekcije, zatim pripreme mlade reprezentacije… Rade se uveliko planovi za leto, cilj je da mlađe selekcije u najjačim divizijama ostvare što bolje rezultate.

Novinari je stalno pitaju u čemu je tajna višegodišnjeg uspeha, a ona ima jednostavan odgovor:

- Uvek kažem da su ključ uspeha naših najboljih seniorki sistem i kontinuitet, koji traje duže od decenije. I što je veoma važno da već desetak godina ženska košarka ima iste finansijske uslove kao i muška. Kola bez goriva ne mogu ići, a još kada bismo imali i ligu u Srbiji kao što je naprimer, u Madjarskoj to bi bila sjajna priča. To bi nam umnogome olakšalo razvoj igračica, a ne da nam cela reprezentacija godinama igra u inostranstvu.

Iako nije njena nadležnost, vraćamo se na temu kvaliteta i teškog bitisanja domaćih klubova, jer neverovatno je da nam reprezentacija bude u svetskom vrhu i aktuelni je evropski prvak, a baza u Srbiji je tako skromna…

- Ovo je možda i najteže pitanje i već sam mnogo toga o tome rekla. Nažalost, nije napravljen nikakav pomak, liga nam je na amaterskom nivou, u elitnom rangu igraju neki klubovi koji, po mom mišljenju, nemaju kvalitet ni za drugu ligu. Dakle, takvo je stanje, čast izuzecima, a to je pet, šest klubova. Neću da imenujem nikoga ni ko dobro radi, a ni loše, jer svi oni dobro znaju kakvo je stanje stvari. Ako želimo još više da unapredimo žensku košarku u Srbiji ovo je prva stavka koja mora da se podigne na viši nivo. Od ulaganja lokalnih samouprava u klubove, pa do njihovog menadžmenta, a i da Savez nadje sponzora lige. Imate klubove koji igraju u prvom rangu, a nemaju uopšte mladje selekcije, što je nedopustivo, ali sam optimista da će se i to jednog dana promeniti na bol