Moćna Španija - da gledamo i da učimo

Kako piše Sport klub, novinari, sportisti i treneri možda i prečesto koriste fraze, ali fraze su delom to i postale zbog svoje istinitosti. Evo, recimo „rasla iz meča u meč“ – skoro da fizički možemo da osetimo koliko je svakim novim mečom Furija bila još uverenija u to što radi, još čvršće povezana, još disciplinovanija u odbrani, svime time povećavajući šanse i za napadačku eksploziju.

Evo još jedne fraze: svaki put se neko drugi istakne. Španija je i nju obistinila na ovom Evrobasketu, a ima li boljeg primera od finalne utakmice.

Uanćo je promenio pet NBA timova u poslednjih trinaest meseci i daleko je od idealnog trenutka u karijeri, ali tek mu je 26 godina i možda mu baš ovo bude vetar u leđa. Tajfun u leđa, sudeći po 27 poena u finalu.

Disciplinovanost i strpljenje doneli su Špancima preokrete u prethodne tri utakmice, a sada su im omogućili da bez trzavica privedu utakmicu kraju – na jednocifrenom zaostatku, Francuzi su poslednji put bili na šest i po minuta do kraja.

Posle svega, šta reći nego – kapa dole Skariolu, kapa dole Rudiju koji plače od sreće u Ljuljovom dresu, kapa dole i Viliju Ernangomezu, za kojeg stvarno nikada ne bih pomislio da bi mogao da bude MVP nekog velikog takmičenja. I Lorenzu Braunu – možemo (s razlogom) da debatujemo o naturalizaciji igrača, ali nije slučajno to što je Braun verovatno najbolju košarku u karijeri igrao u prethodnih osamnaest dana. Nije ni slučajno što je odabran baš on, izbor koji je dočekan čuđenjem i prevrtanjem očiju.

Ma, kapa dole celom timu, i opet fraza koju su učinili istinitom – svi su učestvovali u osvajanju ovog zlata, šlaga na tortu savršenog reprezentativnog leta u kojem su španske selekcije uzele četiri zlatne i pet srebrnih medalja.

Da gledamo i da (sada mi) učimo, i da se nadamo da nam se analiza neće završiti na tome da smo „imali deset loših minuta“.