Pešić se oglasio - ništa od ostavke, srećan je i zadovoljan

Pešić je za sajt KSS do detalja opisao šta se dešavalo na Evrobasketu.

– Ovogodišnje Evropsko prvenstvo koje se održava nakon pet godina, izazvalo je ukupno ogromno interesovanje. Opšta ocena stručne javnosti, da je zahvaljujući učešću velikog broja vrhunskih igrača i to ne samo iz NBA, ovo do sada po kvalitetu najjače Evropsko prvenstvo.

– Svedoci smo da se izjednačuje kvalitet, da “male” košarkaške zemlje napreduju, favoritima je sve teže da pobeđuju, a nisu izostala ni iznenađenja. Turnirski sistem takmičenja je surov i dovoljno je bilo da mi imamo nešto više od 10 “loših” minuta, pa da sav uložen trud ostane bez nagrade u vidu plasmana koji smo svi mi, igrači, članovi stručnog štaba i ljudi iz Saveza očekivali. Ogromno je razočarenje naše i svi smo i dalje veoma tužni.

– Apsolutno sam svestan odgovornosti i razočaranja koje smo priredili našim navijačima.

– Uvek ću isticati atmosferu, drugarstvo i zajedništvo koje su igrači izgradili između sebe kako za vreme priprema a posebno za vreme takmičenja. Ističem ovo uprkos tome što smo se suočavali sa povredama i bolestima, a neki igrači nisu ni otputovali na Evropsko prvenstvo. Turnir su propustili Bjelica, Avramović, Bogdanović koji je morao da se podvrgne operaciji… Milutinov i Marinković nisu nastupali na nekoliko utakmica zbog bolesti, a Nedović je zbog povrede prerano završio svoje učešće na EP.

– Međutim i pored svih poteškoća, ekipa je rasla iz utakmice u utakmicu, pokazala karakter, postojanost i preuzela apsolutnu odgovornost ne tražeći bilo kakave izgovore i opravdanja. Ponosan sam i bilo mi je veliko zadovoljsvo da sam učestvovao zajedno sa njima u ovom procesu. Mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da na najbolji način repezentujemo našu zemlju, našu košarku i našu košarkašku kulturu.

– Za veoma kratko vreme obavljen je ogroman posao, uspostavljen izgubljeni kontinuitet. Za vrhunske sportske rezultate, ne samo na reprezentativnom nivou, neophodno je iskustvo, znanje i kvalitet. Mi to sve imamo, u Lučiću, Kaliniću, Nedoviću, Kuridži, kao i u Bjelici i Bogdanoviću koji iz poznatih razloga nisu bili na prvenstvu. Jezgro reprezentacije čine igrači generacije rođene 1994. i 1995. koji su prošli sve reprezentativne selekcije – Jokić, Micić, Milutinov, Gudurić, Jaramaz, Davidovac, Ristić, Dobrić, Avramović zatim Marinković i neki od kandidata iz kvalifikacionih prozora. Takođe, u dolasku je plejada novih mladih igrača koji treba da obezbede kontinuitet – Simanić, Petrušev, Pokuševski, Koprivica, Smailagić, Trifunović, Jović, Đurišić…

– Da li će se oni u budućnosti redovno odazivati akcijama reprezentacije neće samo zavisiti od njih, već pre svega od njihovih klubova. Prioriteti u njihovim profesionalnim karijerama se menjaju, mnogo će zavisti kako će se oni tretirati i razumeti. Igrači treba da dobiju osećaj poštovanja, jer se ne postavlja pitanje njihove pripadnosti, odgovornosti i želje da igraju za svoju reprezentaciju. Neophodno je nastaviti sa obezbeđivanjem vrhunskih uslova, kakve naši reprezentativci imaju u svojim klubovima ili kakvi postoje u zemljama naših rivala na svim takmičenjima.

– Ono što moraju svi da shvate, jeste da uvek moramo raditi bez pritiska i euforije da se, po svaku cenu, moraju osvajati samo zlatne medalje.

– Pristao sam i prihvatio poziv kao izazov da pomognem ne samo uspesima reprezentacije, već ukupnom poboljšanju ugleda naše košarke u Evropi i svetu. Nisam prvi put kritikovan i vređan. Toga je bilo i ranije, za vreme EP 2001 u Istanbulu, pa potom i u Indijanapolisu 2002. Evo i sada se nije desilo ništa novo, za vreme dok pobeđujemo u Pragu, a nakon toga i u Berlinu.

– Sve to mene lično ne dotiče jer znam odakle dolazi i koji su motivi. Te kritike, omalovažavanja, vređanja više govore o njima. A kao trener, uvek sam stajao ispred svojih igrača i ekipe. Zajedno sa svojim saradnicima vrlo čvrsto stojim iza svojih odluka, uloženog rada, posvećenosti, skromnosti i entuzijazma koji su istovremeno moji saradnici zajedno sa igračima i pokazali. Da se izbriše sve što je urađeno i postignuto, i to zbog poslednjih 10 minuta na utakmici protiv Italije – ja to neću dozvoliti!

– Reperezentacija je svojim ponašanjem i načinom igre oduševljavala ne samo naše navijače u Pragu, već i kompletan košarkaški svet a posebno stručnu javnost u Evropi. Želim da istaknem dve velike pobede protiv Grčke i Turske u veoma važnom momentu za naše dalje šanse u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

– Neće mnogo vremena proći a novembar je veoma blizu, kada reprezentacija Srbije nastavlja sa kvalifikacionim utakmicama za Svetsko prvenstvo protiv Velike Britanije i Turske. Ponovo dolaze “prozori” i neizvesnost oko toga na koje igrače reperezentacija Srbije može da računa. Iskreno se nadam da će svi prema svojim mogućnostima, učiniti sve da se više nikada ne ponove pripreme i odziv igrača kao u junu ove godine.

– I za kraj da bude jasno, nikada neću odustati od svojih principa, načina selektiranja, izbora igrača i svojih saradnika. Analiziraću i biću uvek spreman da prihvatim i različita mišljenja i predloge, ali ću ostati veran ljudima čiji je cilj isključivo košarka.