Bodiroga: Zašto me poštuju "i jedni i drugi" (VIDEO)

Bodiroga je rekao da su mu trofeji u Atini 1995. i Indijanapolisu 2002. godine jednako važni. Kaže da je posebnost titule u SAD to što je Jugoslavija tada dobila Amerikance i to „drim tim“ koji nije bio slab. Svima je ostao u sećanju njegov potez kada je od Redžija Milera uzeo peškir da obriše ruke.

- Video sam da je šokiran situacijom, da mu nije bilo jasno šta se događa. Nisu očekivali da ih možemo dobiti, u očima sam mu video nevericu i da je tek tada shvatio da je vrag odneo šalu. Bila je to odlična ekipa Amerikanaca. Džordž Karl je bio trener, Greg Popovič pomoćnik. Možda njih par nije igralo, ali bio je to sjajan sastav i mislili su da će se prošetati do zlata. Divac je odigrao odlično prvo poluvreme, Peđa Stojaković je celu utakmicu igrao odlično, a Gurović nas je s dve neverovatne trojke, kad smo bili na -10, vratio u egal. Tada smo zaigrali s visokom postavom, s četiri igrača koja su mogla igrati sve pozicije. Imali smo tada avangardnu i modernu petorku. Jarić s dva metra, Peđa Stojaković 203 cm, Gurović 203 cm, ja 205 cm, Divac 212 cm. Imali smo petorku gde su svi bili preko dva metra. Kad smo se u drugom poluvremenu počeli vraćati u igru, znali smo da ih možemo dobiti. Zapravo, to se dalo naslutiti još u finalu Igara u Atlanti - kaže Bodiroga za Index.

Krešimir Ćosić je Bodirogu kao tinejdžera od 16 godina doveo u Zadar.

- Krešo je poseban. Najpre je bio veliki čovek, a u košarci je bio vizionar. Sećam se, kad me doveo u Zadar, pričao je o nekim stvarima koje su se po njemu trebalo dogoditi u košarci. Nakon par godina upravo se to i dogodilo, sve je tačno predvideo. Napravio je velike stvari. Kao igrač je bio preteča, avangarda. Bio je plej u glavi, a igrao je centra. Napravio je značajne stvari kao trener, premda su mnogi to osporavali.

Otkrio je Bodiroga i kako je odlučio da iz Zrenjanina ode u Zadar, a ne u Beograd.

- Imao je odličan pristup. Sve je počelo zbog jedne juniorske utakmice koju sam protiv Zadra odigrao odlično. Mišo Ostarčević je bio trener juniora Zadra i nazvao je Krešu, pa mu je rekao da sam dobar i da bi me trebalo dovesti. Već se tada počelo pričati da ima jedan talentovani klinac u Zrenjaninu i neki su klubovi pokazali interes da me dovedu. Krešo me je zvao u jedan kamp, tamo sam bio sedam dana i rekao mi je da želi da dođem u Zadar. Sećam se basketa s Đerđom i Krešom na jednom treningu. Vratio sam se kući u Zrenjanin i rekao sam roditeljima da ipak ne bih otišao u Zadar jer mi je želja bila da igram za Partizan, ali je Krešo tu odigrao majstorsku rolu. Bio je strpljiv, nije forsirao, pustio me da razmislim i onda je nakon dve nedelje došao u Zrenjanin i uverio me da je to najbolja odluka za moju karijeru.

"Zašto u Stefanel, a ne u Partizan kod Željka Obradovića, koji je baš tog leta gradio šampionsku ekipu koja će 1992. u Istanbulu postati prvak Evrope", bilo je sledeće pitanje.

- Prva ideja je bila da idem kod Kreše u AEK. Međutim, kad su se Krešo i Boša čuli, to je bilo to. Tanjević me uverio da je to najbolja odluka za mene, Krešo je tu takođe puno pomogao. Kad već sa 16 godina nisam prešao u Partizan, a znamo što se tada sve događalo u bivšoj Jugoslaviji, odlučio sam da je najbolje za mene da odem u Trst kod Tanjevića. Pokazalo se da je izbor bio ispravan, Boša je imao hrabrosti da me u tako jakoj ligi sa 16 godina stavi u prvi sastav, da mi da svu odgovornost. To je posebno značajno ako znamo da su u to vreme u Italiji mogla igrati samo dva stranca. Jedan od ta dva stranca u Stefanelu sam bio ja.

Govorio je i Bodiroga o poštovanju koje ima kod svih, jer nije igrao za večite rivale.

- Ne znam, ali, eto, ja sam deklarisani navijač Partizana. Ali, da, možda ima u tome nešto. No, u svakodnevnom kontaktu s ljudima osetim poštovanje i to je divan osećaj. Mislim da je to samo zahvalnost zbog odnosa koji sam imao i prema košarci i prema reprezentaciji.

O ABA ligi ima svoje mišljenje od samog početka i ne misli da je ona dobra stvar za regiju.

- Kad si prvak ABA lige, čega si zapravo prvak? Nisi prvak države. ABA liga je veštačka stvar. Kad je oformljena, ta je liga bila zamišljena da bude neka vrsta bivše jugoslovenske lige koja je uvek bila među najjačima u Evropi, ali nikad nije dala rezultat koji je trebala dati.

Loše je kaže što se sve pretvorilo u to da klubovi na Jadranu imaju gomilu stranaca i da ne postoje jasne vizije u projektima. Takođe mu se ne sviđa ideja zatovrene Evrolige koja iz godine u godinu smanjuje broj ekipa iz ABA lige.

- Apsurdan je taj sastav licenciranja. Evroliga je tako svela postojanje ABA lige ni na šta. Ovaj prostor je dao velike igrače, velike trenere, velike košarkaške radnike. Evroliga je najbolje takmičenje u Evropi, ali nedopustivo je da neko ko osvoji naslov prvaka Italije ne sme igrati u najjačem takmičenju samo zato što nema licencu - rekao je između ostalog Bodiroga.