Milko Đurovski iskren: Sad ne bih prešao iz Zvezde u Partizan

Jedan transfer zauvek će imati posebno mesto. Prelazak Milka Đurovskog iz Crvene zvezde u Partizan u leto 1986. godine.

Mlađi od braće Đurovski bio je jedan od najvoljenijih fudbalera tog doba. Navijači Zvezde su ga obožavali, ali se na kraju ispostavilo da je Milko, upravo razočaran jednom njihovom reakcijom kao i nereagovanjem kluba, kasnije prelomio da napusti Marakanu i preseli se u komšijski tabor.

Sada kada vrati film, ne žali što je tako odlučio, ponovio bi sve isto, ali da je kojim slučajem danas fudbaler Crvene zvezde, kaže da ne bi prešao u Partizan.

- Sada to ne bih uradio, to je definitivno. To ne znači, uradio bih isto što sam uradio tada, da ne bude neke greške, sad ne bih uradio zbog drugih stvari. Zato što su sada navijači mnogo drugačiji, tada bih uradio isto, definitivno. Zašto? Ja sam živeo u Beogradu i nikada nisam imao problem sa navijačima Zvezde, ni kad sam bio u Partizanu. Sretao sam ih po Beogradu, nikad me niko nije dirnuo ni pipnuo. Sada mislim da bi me, ko zna šta bi bilo. Ali sad je i drugo vreme…  - kazao je Milko Đurovski u emisiji "Luda glava".

Sve je danas drugačije (opasnije)

Navijači Zvezde teško su prihvatili Milkov prelazak u Partizan, ali on nikad nije imao problema zbog toga, niti je doživeo neprijatnost van terena.

- Mislim da su bile drugačije vrednosti. Drugačije se gledalo na fudbal, mislim da sad navijači hoće da ulaze i u politiku kluba, i da vode i to. Nemaju samo ono "mi smo navijači, volimo Zvezdu". Vidim i u Splitu, kopaju im grobove, maltretiraju, itd. Dinamo isto, Zvezda isto, Partizan… Nemam ja ništa protiv njih, ali ono je bilo drugo vreme.

Dobro pamti period kada je igrao za Partizan protiv Zvezde.

- Sve je bilo drugačije. Sećam se, pobedili smo 2:0, dam gol, trčim na Jug. Izlazim na teren, mi se zagrevamo na Severu, Partizan. Dođem do korner zastavice, svi pevaju u jednom glasu. Ne znam koliko može tamo ih da stane: "Idi Milko ko te je j… može Zvezda i bez tebe". Svi viču, ja pogledam ovako gore, namerno odem do zastavice, kada bi mogli da uđu još bi me zadavili. A ja ništa, još se nameštam oko one zastavice, centriram kornu, samo onako da se malo ispucaju. Ma kakvi, ne.

- I završi se utakmica, čekaju me ovi navijači, grobari u restoranu. Pobedili, oduševljenje, kleče svi, ljube me. Ja u grad, zvezdaši. Isto na mene: "što si otišao?" Znači, sve se dešava u dva sata. A sad? Da me sretnu u gradu, obesili bi me. Kažem, druge vrednosti, drugačije je bilo sve nego sad. I onda kukaju, zašto si otišao tamo, mogao si bilo gde samo tamo ne.

- Znači šta hoću da kažem, mi smo za njih, kao što je Dule Savić bio za mene - Bog. Oni su nas gledali kao bogove. Ko bi mogao nas da udari. Nema šanse. Tako ja smatram, da su navijači, znaš kad imaš idola. Dule Savić, ceo sever peva "Dule Savić". Mislim kad ga vide da bi ga oni ljubili, a kad bi on rekao svi sedite, svi bi seli, svi ustanite, svi ustanu. Šta? Tako je bilo. A sad? Ti kažeš "svi sedite", a oni dođu i prebiju te.

Debitovao sa 16 godina

Milko Đurovski je imao samo 16 godina kada je kod Branka Stankovića zaigrao za prvi tim Zvezde u polufinalu Kupa UEFA 1979. protiv berlinske Herte u generaciji Pižona Petrovića, Duleta Savića, Miloša Šestića… Ukupno je sedam sezona proveo u prvom timu Crvene zvezde. Osvojio je po dve titule (1981, 1984) i dva kupa Jugoslavije (1982, 1985).

U Partizanu je proveo četiri sezone i osvojio titulu (1987), Kup i Superkup (1989).

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu.