Državni vrh mu stopirao transfer iz snova: 5 godina bez Šekija

Preminuo je u 81. godini, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Šekularac je legenda Crvene zvezde. U crveno–belom dresu je odigrao 375 utakmica. Postigao je 119 golova. Sa Zvezdom je osvojio pet titula prvaka Jugoslavije (1956, 1957, 1959, 1960, 1964) i jedan Kup (1959).

Put koji su sputali Ranković i Tumbas

Kada je bio na vrhuncu karijere, stupio je na prag Juventusa, ali je transfer stopiran sa samog vrha jugoslovenske države.

Sam Šeki je obelodanio da mu je lično Aleksandar Leka Ranković, u to vreme najmoćniji čovek posle Tita, zabranio da ode u Torino jer je trebalo da zabavlja radničku klasu u našoj zemlji.

U jesen 1962. udario je Pavla Tumbasa, sudiju ligaškog meča Radničkog i Zvezde u Nišu. Izbačen je iz fudbala na 18 meseci.

Učinio je sebi medveđu uslugu u svom zenitu, nedugo posle Mundijala u Čileu, na kojem su "plavi" bili četvrti, a on je pokazao da je klasa svetskog formata.

U junu 1966. je otišao u Karlsrue. Problem s leđima ga je sputao da se istakne i u nemačkom fudbalu. U Bundesligi je igrao samo jednu sezonu, bolje reći pola kad se skupe sve utakmice.

Ubijala ga je i nostalgija.

Vratio se u Beograd. Gde, nego u Zvezdu.

Trenirao je sa nekim novim pokolenjem (Dragan Džajić, Jovan Aćimović, Stanislav Karasi, Stevan Ostojić), ali se trener Miljan Miljanić nije izjašnjavao o budućnosti svog starog druga.

Jednog dana je sreo Svetozara Kiku Popovića, koji ga je nekad dočekao na Zvezdinom pragu, a u to vreme je bio tehniko OFK Beograda. I otišao je Šeki na Karaburmu u proleće 1968. da sa još jednim prepečenim asom, "Plavom čigrom" Milošem Milutinovićem, da romantici novu boju.

- Miloš je ponekad grdio klince da češće dodaju loptu meni pa sam ga zadirkivao - ti si Plava čigra, ali sam ja ipak beli Pele - pričao je Šekularac.

U OFK Beogradu je odigrao 44 utakmice. Dao je pet golova.

Zatim se otisnuo u Južnu Ameriku, u Kolumbiju (Santa Fe, Atletiko Bukaramanga, Milonarios, Amerika de Kali), igrao je za Pariz (Francuska), a od 1975. godinu dana je bio igrač-trener Belih orlova (Kanada), gde je i završio karijeru.

Šekularac među najvećima

Šekularac je igrao protiv nekih od najvećih fudbalera ikada, protiv brazilskog Pelea i Engleza Bobija Čarltona.

Čarlton i Šekularac su odmerili snage dva puta, na "Old Trafordu" i Stadionu JNA, u Kupu evropskih šampiona, u duelima između Crvene zvezde i Mančester junajteda.

Na Ostrvu je slavio Čarlton s 2:1, dok je u Jugoslaviji bilo 3:3. Dan nakon utakmice u Beogradu dogodila se minhenska tragedija kada se srušio avion Mančester junajteda. Čarlton je bio jedan od preživelih. Čarlton je govorio da bi više voleo da igra sa Šekularcem nego protiv njega.

Šekularac i Pele su se borili u duelima Sanstosa i Santa Fea, kada je jugoslovenski as nastupao za klub iz Bogote u periodu od 1969. do 1971. godine.

Pele je tada bio najbolji igrač sveta, a za Šekularca je govorio da je jedni evropski igrač koji bi mogao da igra za Brazil, svetskog prvaka iz 1958, 1962 i 1970.

Kako ga je pekla "kolonjska voda"

U dresu reprezentacije Jugoslavije Šekularac je odigrao 41 utakmicu. Postigao je šest golova.

Debitovao je protiv Čehoslovačke 1956, a karijeru u dresu s državnim grbom je završio 1966. u prijateljskom meču protiv Bugarske.

Bio je deo tima Jugoslavije koji je 1956. osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu. U finalu je bolja bila ekipa Sovjetskog Saveza (1:0).

Sa Jugoslovenima je igrao i finale Evropskog prvenstva 1960. u Francuskoj, kada su Sovjeti isto bili bolji, tada 2:1 na produžetke.

Izabran je u najbolji tim turnira, a pored njega mesto u postavi su našli Bora Kostić, Milan Galić i Vladimir Durković.

Igrao je i na dva Mundijala, u Švedskoj 1958. kada je Jugoslavija eliminisana u četvrtfinalu (1:0) i Čileu 1962.

Po završetku igračke karijere radio je kao trener.

Predvodio je Crvenu zvezdu do duple krune 1990, bio je jedan od tvoraca zlatne generacije crveno–belih.

U čuvenom revanšu s Kelnom u Nemačkoj, u trećem kolu Kupa UEFA 1989, nasrnuo je na službeno lice, pa je kažnjen sa sedam utakmica zabrane vođenja ekipe.

Crveno-beli, koji su iz Beograda pošli sa zalihom od 2:0, izgubili su s 3:0, a sva tri gola su primili u poslednjih pola časa igre.

Uprava Zvezde je odlučila da dovede Ljupka Petrovića, koji je s tom generacijom postao prvak Evrope 1991.