Kako je PUKAO i doživeo KRAH I BRUKU Vučićev projekat "evropska Zvezda"

Slom u Švajcarskoj protiv Jang bojsa ima epski uvod u pravdanju nečega što ne postoji. Zvezda, kao ugasli mitski simbol nacije. Očigledno da projekat Aleksandra Vučića ima mnogo nedostataka i da čudni motivi pokreću one koji i dalje čuvaju "jednu od četiri srpske institucije".

Kako je onda moguće da i uz podršku najmoćnijeg čoveka u Srbiji Zvezda ne uspeva da se uspravi i proba bar da liči na onaj klub koji je nekada važio za stabilan evropski tim?

Na FK Crvena zvezda je skrkano na milione državnih para, dok su bolnice vapile bar za novim posteljinama, a deca u školama za dva parčeta paštete na hlebu. Vučić je odlučio da je važnije da se novac da na "Marakanu".

Generalni direktor Zvezde, Zvezdan Terzić, prokomentarisao je svojevremeno plasman u Ligu šampiona i reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na eliminaciju Salcburga.

- Crvena zvezda je priča za sebe! Crvena zvezda je Srbija, što je rekao Aleksandar Vučić, koji ne krije da je navijač Crvene zvezde... Rekao mi je, Terza, kad je jaka Zvezda, jaka je i Srbija! Stvarno mislim tako! Osećam ogromnu pozitivnu energiju oko sebe, u narodu, ovde na stadionu. Stvarno imamo ogromnu podršku - rekao je Terzić   

Terzić nam je otkrio bar deo tajne: ništa od onoga što je bilo dobro za Zvezdu, a tek će biti bolje, ne bi bilo moguće da "Vučićev duh nije lebdeo nad Marakanom“. Ipak, pokazalo se da je to samo još jedan veštaški projekat za opljačkani narod Srbije. Shodno tome, dok duh pomenutog leluja negde oko Ljutice Bogdana, zna li Terzić da je teško leteti po nebu kad se tlo velikom šefu već odavno ljulja?

Za jedan dan Crvena zvezda je potrošila više od deset miliona evra za tri pojačanja navodno dostojna Lige šampiona, In-Bom Hvanga, Šerifa Endiajea i Nasera Đigu. A, inače, Fudbalski klub Crvena zvezda je, po našim nezvaničnim saznanjima, u poslednjih devet godina potrošio više od 200 miliona evra. Najveći deo tog novca u klub je ušao preko pomoći države, raznih donacija a tek potom od prodaje igrača i nagrada za UEFA takmičenja. Crveno-beli su dobar deo morali da daju na vraćanje starih dugova, dok je ostatak otišao na funkcionisanje kluba, za šta se godišnje troši u proseku 20 miliona evra.

Aleksandar Vučić je sa saradnicima preuzeo klub u kasnu jesen 2012. godine. On, razume se, nije sedeo u Ljutice Bogdana, ali je prema svom ukusu izabrao vodećeg čoveka, za početak Slavišu Kokezu, svog drugara i partijskog saborca. Ako je Vučićevo preuzimanje kluba trebalo da znači da će se uspostaviti novi sistem kojim će klub biti stabilizovan i kojim će se uspešno upravljati dugovima, sada vidimo da se ništa od toga nije dogodilo. A, što se tiče fudbalera, ako su i rekli da je cilj afirmacija talentovanih igrača iz Zvezdine škole, i jesmo videli nekoliko novih imena, zašto se kraju odustalo od tog koncepta i opet kupovalo "sa Jutjuba"?

Pokušavao je trener crveno-belih Barak Bahar tokom cele jeseni da pronađe dobitnu formulu, tumbao sastav, igračima pozicije i sve što je mogao, ali ni pet meseci kasnije nije uspeo. Kada mu je ponestalo ideja, pokušao je u Bernu da napravi neku prevaru za "Bojse". Prevario je samo navijače Zvezde, kojima je poručio da on ne može da izađe na teren i da gol. Ne treba, i on je samo deo neuspešnog Vučićevog projekta.

Kako je moguće da sada kada su svi resursi uključeni u taj pogon, a u prethodnim godinama to nije bio slučaj, nema ni rezultata, ni stabilizacije ni vizije? Crvena zvezda (slično kao i omiljeni mu TV Pink), odavno ne mogu bez državnih (Vučićevih) finansijskih infuzija da održavaju umišljenu sliku o sopstvenoj veličini. Ponovilo se da klub vode ljudi koji ne znaju šta je Zvezda, koji nisu učestvovali u osvajanju nečega važnog, koji ni u svojim karijerama nemaju neke velike uspehe, a prijalo bi im za biografije da se kaže da su bili deo Zvezde. 

Još čekamo da vidimo šta će u nastavku sage raditi Vučićevi kadrovi.