Sine moj, da ti Ćiro kaže...

Autora Hrvatske bronze u Francuskoj 1998. i verovatno najdraže Dinamove titule iz 1982, pamtićemo i po istorijskom 'kiksu' sa Robertom Prosinečkim, kog je kao trener Modrih, navodno, servirao Crvenoj zvezdi, ali i po izjavama što ostaju za sva vremena.

O mladosti, porodici i siromaštvu

- Da nisam prošao sve te tegobe u detinjstvu, ne verujem da bih mogao da odolim svim iskušenjima koja sam imao posle. Tako da Travnik ostaje temelj na kojem sam stvorio jednu trampolinu da bih mogao malo skočiti i odskočiti dalje. Celi život je borba i mene to nije mimoišlo, ali sreća je da sam u toj borbi imao i stanovite rezultate.- Majka me je kao dečaka poslala Franjevcima da postanem sveštenik, jer je u ratu dva sina izgubila, moji su bili na ustaškoj strani... Poslušam je i odem u manastir. Tamo sam sreo prelepu časnu sestru. Ja se zagledô u nju, a 'hasim' se digô. Tada sam shvatio da ne mogu biti sveštenik, jer ne mogu bez žena. A majka mi kaže da je to greh. Pa kakav greh, ja sam muškarac?! Zato i vama kažem. Pre nego odlučite šta želite da budete, morate da se testirate kako biste znali za što ste talentovani.

O prvom trenerskom angažmanu u Švajcarskoj i poslu metlara

- Jeste, radio sam kao metlar, ali taj je metlar u četiri godine klub iz četvrte doveo u prvu ligu Švajcarske, a četiri godine posle postao selektor reprezentacije – prvi stranac u istoriji. Pa kad me jedan šovinist novinar upitao jesam li očekivao da ću od metlara postati selektor, nisam poricao da sam bio metlar, iako sam tada furao Jaguara, a oblačili me kreatori. Odgovorio sam mu: "Kad sam bio metlar nisam očekivao da ću biti selektor. Ja sam u to bio siguran, budalo jedna"!
O svom ponašanju i izjavama

- Teški uslovi života dovodili su često dotle da se u raznim situacijama nisam mogao postaviti onako kako sam želeo i mnogo sam puta morao da budem dvoličan da bih izborio svoj status. Sada imam poziciju koja mi dopušta da budem otvoren. Nemam razloga da jedno mislim, a drugo govorim.

Zašto je najbolji trener na svetu

- Kažem da sam bolji trener od Kapela, a onda me pitaju: Kako to? Pa da su Kapelo ili Murinjo rođeni u Travniku, došli bi do Turbeta (mesto pored Travnika). Neka oni krenu iz Travnika do samog vrha! Ma daj...O Batistuti pred utakmicu protiv Argentine na SP iste godine

- Ni Zvone Boban ni ja ne bismo dali Šukera za deset Batistuta. J*bo te Batistuta.

O malim satisfakcijama i velikim razočaranjima

- Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam selektor pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još je veće razočarenje kada si na ulici. Kada te đubrad isteraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se: Bože, hoće li me još neko angažovati? E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion. Nikad sreća ne može biti tako velika kad pobediš, koliko je razočarenje veliko kad izgubiš.

O novcu

- Svi kažu najvažnije je zdravlje. A Ćiro kaže: Da, zdravlje... Ali i najzdraviji čovek bez para - gotova bolest. Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš raditi na sebi da bi mogao osigurati egzistenciju. Moraš da se trudiš da bi zaradio novac.Sedam faktora uspeha

- Postoji jedna formula sastavljena od sedam faktora: talent, motivacija, karakter, sportska inteligencija, sredina, trening i na kraju - sreća. Svi su ti faktori važni. U mom se slučaju socijalna motivacija pokazuje kao najveća. Pre je, možda, taj elemenat bio dovoljan, ali se nije uočavalo koliko je i sredina važna.

O najvećem klubu na ovim prostorima

- To je oduvek bilo delikatno pitanje. Ovi moji će mi zameriti, ali hteli mi to da priznamo ili ne, Crvena zvezda je bila i evropski i svetski prvak. Kad pogledaš rezultat, to je to. Da nije bilo mene, oni bi i dalje vladali.

O najvećem igraču EX-YU

- Najbolji je Safet Sušić! Sedim jednom sa Šekularcem u Parizu i gledamo Sušića koji je tad igrao za Pari Sen Žermen, a Šeki će meni: "Bata Ćiro, pa ovaj je bolji od mene, mamicu mu njegovu". Trenirao sam velike fudbalere, Alen Bokšić je jedan od najvećih. Tu su i Boban, Šuker, Asanović… Ali je sav njihov učinak bio podređen interesu ekipe, nije bilo nekih individualnih iskakanja. Sine moj, Peđa Mijatović i Dejan Savićević su bili vanzemaljci, nema ko ih ne bi poželeo u svom timu. Ali, ponavljam, najvažniji čovek je selektor.O nacionalizmu

- Volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije ovo ili ono. To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, respektujem tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom odgoju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali ko je ko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas, jer čovek ne sme da se poziva na primitivce koji su smatrali da mogu da ubiju, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno.

O budalama na vlasti

- A budala, mater im je*em, ima kol'ko ti bog ‘oće. Što je najgore, oni vladaju. Niko ne može toliko da utiče na nacije kao lideri koje smo izabrali. Oni koji vladaju treba da usmere narod na to da moramo zajednički živeti. Ali oni to ne rade. Da sam predsednik, ja bih to sve izmirio začas. Treba da prođe još dosta vremena i da dođe generacija koja nije opterećena prošlošću. Trajaće to malo duže.