Nemci o Ivici Osimu i kako je na njega uticao rat u SFRJ

To je za njega bilo najlepše i istovremeno najstrašnije vreme, one devedesete godine, u kojima se odlučivala sudbina Ivice Osima. Osim je imao svoje najveće uspehe, sportski je bio na nebu, ali istovremeno je doživljavao pakao kada je u njegovoj domovini vladao rat. Ivica Osim je bio poslednji fudbalski selektor Jugoslavije, bio je svedok raspada države, u kojoj je odrastao a kao Bosanac morao je da gleda kako se njegova domovina uništava.

- Ja se više ne mogu radovati. Nakon svega što se dogodilo u mojoj domovini, radosti nema više - rekao je Osim jednom prilikom.

Rođen je u Sarajevu, igrao je za jugoslavensku reprezentaciju, 1968. izabran je u najbolji tim Evropskog prvenstva a njegov nadimak bio je "Štraus sa Grbavice". Bilo je to zbog njegovog lepršavog stila igre.

Ulazak u trenerski posao

Međutim, svoj stvarni poziv Osim je našao u trenerskom poslu. Jugoslavenski olimpijski tim vodio je 1984. u Los Angelesu do bronzane medalje. U njegovom timu bili su znalci kao Srećko Katanec, kao i režiser sredine terena Dragan Stojković. Neki od njih pratili su ga kada je dve godine kasnije preuzeo poziciju nacionalnog trenera. Osim je imao na raspolaganju grupu veoma talentovanih igrača kada je sa najvišim očekivanjima krenuo na Svetsko prvenstvo 1990. u Italiju. Srbi, Hrvati, Bosanci, Dejan Savićević, Alen Bokšić, Davor Šuker, Robert Prosinečki, Darko Pančev, ansambl zvezda ispunjen talentom.

A ipak je izgledalo da su sve iluzije nestale već u prvoj utakmici kada je Jugoslavija bila pregažena od nemačke ekipe koja je od prvog minuta demonstriral: Ovde jedan tim želi da postane svetski prvak. Solo napad Lotara Mateusa na 3:1 je fudbalska istorija isto kao i slika kako Ivica Osim na klupi pokriva lice šakama. Ali, ipak, put za oba tima išao je dalje: Nemačka je osvojila titulu, Jugoslavija je dospela do četvrtfinala kada nije uspela na penalima protiv Argentine Dijega Maradone.

Osim i njegovi Jugosloveni, sazreli kroz pobedu Crvene Zvezde u Kupu šampiona 1991, hteli su ostvare vrhunac na Evropskom prvenstvu 1992. Onda je došao rat, Jugoslavija je bila isključena sa Evropskog prvenstva, a nakon toga nije više ni postojala. Kada su srpske trupe počele da pucaju na njegov rodni grad Sarajevo, Osim je dao ostavku.

Borio se sam sa sobom da li treba da napusti svoju zemlju ili ne, ali 1994. pala je odluka. Menadžer Šturma Hajnc Šliher, koji je zajedno sa Osimom igrao u Strazburu, setio se svog kolege i angažovao ga kao trenera u Gracu. I dok je rat u Bosni bio sve okrutniji, dok je Osim mislima bio uz svoje prijatelje, svoju porodicu, dok je stalno govorio protiv rata, istovremeno je radio na tome da Šturmu pomogne da ostvari najuspešnije godine u klupskoj istoriji, piše "Špigel".

U početku je tim oko golgetera Ivice Vastića bio dva puta vicešampion, onda dvostruki pobednik Kupa, a zatim 1998. Šturm je slavio prvu šampionsku titulu u klupskoj istoriji. To nije bio kraj: Tri puta uzastopno tim iz Graca je dospeo u grupnu fazu Lige šampiona. Njihov rival Salcburg može da ispriča kako je to teško.

U sezoni 2000/2001. Šturm je završio kao prvi u grupnoj fazi. Jedan austrijski tim kao pobednik grupe u Ligi šampiona, to morate da zamislite. I to sa rezultatima tipičnim za Osima: 3:0 protiv Galatasaraja, 0:5 kod Glazgov Rendžersa, 2:0 protiv Monaka, 0:5 u Monaku, 2:0 protiv Rendžersa kod kuće, 2:2 u Istanbulu. Pobede i porazi, zastave su se vihorile tada na stadionu u Gracu. Osim je rekao: "Radije ću izgubiti nego igrati 0:0".

Legendarni monolozi

Bez obzira na sve, voleo je da priča o fudbalu. Njegove konferencije za medije bile su najlepša zabava, novinari su voleli da ga slušaju. Osim je rado išao u monologe u kojima je povezivao svakoga sa svakim, u fudbalu i u životu. Zbog toga su ga u Austriji nazvali "fudbalskim mudracem", filozofom kod koga se uvek osećala melanholija. Usred analize igre rado je ubacivao rečenice kao: "Novac je sreća i nesreća. Previše je opasno a za premalo niko neće da radi". Ili: "Fudbal je praktično jedina igra gde može izgubiti bolja ekipa. Fudbal je veoma lak a sve što je lako je takođe teško". Bosanski Johan Krojf.

Nakon osam godina u Gracu saradnja između kluba i trenera bila je istrošena. Osim se oprostio u pravcu Japana, gde je preuzeo državnu reprezentaciju. Ali to nije bio njegov svet, on se svađao sa medijima, patio je pod pritiskom, pod stresom, a 2007. doživeo je moždani udar. Vratio se u Evropu, vratio se naravno u Grac, gde je živio do smrti. Tamo gde je 2009. proglašen trenerom veka.

U nedelju je Osim umro. Prvog maja, tačno na dan kada Šturm Grac svake godine slavi osnivanje kluba iz 1909. Kada je stigla vest o Osimovoj smrti, proslava je odmah prekinuta.