Piksi se zaigrao kao Miha: Da se ne desi Vaterlo

Podsetio je Stojković na Sinišu Mihajlovića i njegove eksperimente na startu posla kao selektora Srbije. Miha je za razliku od Piksijeva četiri dana imao četiri prijateljske utakmice da isproba snage za kvalifikacije za EURO 2016. godine. A, kad je počeo takmičenje, remi protiv Škotske, pa šesticu protiv Velsa uspeo je da uruši u naredna tri meča izgubivši od Belgije (3:0), Makedonije (1:0) i Hrvatske (2:0), sagorevši sam u svojim ekeperimentima. Bio je pravi Vaterlo pre nego što je Siniša pronašao i igrače i tim i igru.

Stojković se kockao na svom debiju, da li je dobro procenio slabost Iraca ili ih je potcenio, sam rezultat i njegovi motivi za izbor igrača jasno ne govore. Da se razumemo, Republika Irska nikad nije imala slabiji tim, manje kvalitetnih igrača. Selektor Stiven Keni porazom u Beogradu je oborio rekord u najdužem nizu mečeva bez pobede, a čovek u i onako slabom izboru ne može da računa na sedam-osam startera, većina onih koji su igrali su ili rekovalecenti ili nemaju minutažu. I to u malim klubovima nižih engleskih liga, golman brani u trećeligašu.

Selektor Srbije je objasnio da je osnovna ideja za sastav sa dvojicom debitanata Milanom Gajićem i Urošem Račićem, sa Sašom Lukićem na mestu korektora, Dušanom Vlahovićem pre Aleksandra Mitrovića, došla zbog zgusnutog raspored i pre svega meča sa Portugalijom u subotu od 20.45 na stadionu "Rajko Mitić".

I nije krio da prvi pola sata nije bilo dobro, a iskreno je postalo solidno tek kada je na teren poslao provereni kvalitet koji Srbija ima - Aleksandra Mitrovića, pre njega Filipa Kostića, pa zatim Nemanje Maksimovića i Gudelja. Mitrović je Bog i batina u dresu "orlova", može da ne igra u Fulamu, ali Srbija boljeg i korisnijeg od njega nema. A, ni Dušan Tadić nema boljeg saigrača od njega, a ni reprezentativca sa kojim je više mečeva odigrao.

Koliko protiv bunkera mogu ili ne mogu Gajić i Mladenović, koja je prava pozicija Filipa Đuričića, kako bi se kažnjavale greške prvog pasa štoperske trojke videlo se na meču i to je domen analize selektora Dragana Stojkovića koji još uvek sagledava šta igrači koje ima mogu ili ne mogu. I valjda ga je zbog iskrenog pristupa i uverenja fudbal i nagradio pobedom na startu. Sreća je važan segment u sportu i dolazi uvek kao nagrada za trud, zalaganje, hrabrost, ali isto tako okreće leđa ako pomisliš da si "mnogo dobar trener".

Srbiju čeka Portugalija, evropski prvak, koji je možda pobedio Azerbejdžan 1:0, ali ako počnu da pogađaju, a šutnuli su na gol "azera" 29 puta, mogu lako sve da nadoknade na "Marakani". Tu eksperimenata i iznenađenja ne može i ne sme da bude, to je valjda jasno i Stojkoviću. Sem ako ne nastavi kao Mihajlović koji je u svom tom petljanju doživeo Vaterlo. I da, on je počeo protiv Belgije na "Marakani" kad je pomislio posle goleade protiv Velsa da igrači koje ima mogu da budu evropska elita.

Piksi je valjda bolje procenio ko je i šta je Portugalija i ko je i šta je Srbija danas. U fudbalu je sve moguće, treba verovati da David uvek može da nadvlada Golijata. Srbija veruje Piksiju, on veruje igračima, samo od rapsodije fudbala, dominacije kroz igru - ništa videli nismo.

Jesmo majstorije Mitrovića. Ali, to znamo...