Treneri kukaju za plate, igrače izbacuju iz stanova

I nije haos proizvela pandemija koronavirusa, već Fudbalski savez i predsednik Slaviša Kokeza koji su poslednjih godina donosili kardinalno loše odluke po profesionalni fudbal, od nepoštovanja uslova Propisa licenciranje, preko promena sistema takmičenja, pravljenja Mega Superlige i Prve lige Srbije sa 20, odnosno 18 klubova, ukidanja obaveznog finansijskog dela iz licenciranja, uvećavanje taksi i visina kazni itd. Niko ne treba da pravda klubove, njihova rukovodstva za nesposobnost ali kad Savez i država dozvole legalno da se ne plaća nikome ništa onda se zna ko je kriv. 

Dok neki reprezentativci sadašnji i bivši po nalogu, a neki jer ne shvataju šta čine sebi i srpskom fudbalu, brane Slavišu Kokezu za neuspeh "orlova", odgovornost Saveza na čijem je čelu ogleda se najviše kroz profesionalni fudbal koji on ne samo da nije zaštitio propisima koje ima (Sistem licenciranja i sudijska organizacija), već je uzrokovao da klubovi grcaju u dugovima, da su kase prazne, da većina ne dobijaju plate, da se ljudi izbacuju iz stanova jer stanodavci ne mogu više da trpe neplaćanja.

Vojvodina je u 2020. osvojila Kup Srbije, ove sezone je u vrhu i bez obzira što im je Srbijagas sponzor i što je Dušan Bajatović na čelu kluba, premije za Kup nisu isplaćene, kasne dve plate, pa je trener Nenad Lalatović rekao pre neki dan na pres konferenciji, otvarajući Pandorinu kutiju čiji sadržaj svi dobro znaju:

- Igrači su nervozni na svakom treningu i stvarno mi je više teško da ih motivišem i izvlačim maksimum iz njih. Nisu nagrađeni za ono što su osvojili, a osvojili su trofej Kupa. Duguju im se premije, rate, a sad će i druga plata. Znam da svugde ima problema, ali ti problemi nikoga ne treba da zanimaju. Treba da se ugledamo na Mađarsku, koja je otišla na Evropsko prvenstvo zato što se u njihovom prvenstvu zna da u svakom klubu moraju biti redovna primanja. Pogledajte njihovog premijera Orbana kako stoji iza svakog kluba, a onaj ko ne plaća igrače, odmah ide u drugu ili treću ligu. Tako mora da bude i u Srbiji - rekao je Lalatović.

Lalatović je rekao da je igračima obećano da će im dugovanja biti izmirena još u julu, da su se svi dičili njima kad su se sa peharom vratili iz Niša, prirpedili im doček, a obećanja ostaše prazna. On je istakao da neki red mora da se zna, da država jednom mora da naredi da se svima isplaćuju plate na vreme, kao igračima, trenerima, tako i zaposlenima. Izneo je još jedan bolan podatak.

- Kroz platu se dobija 30 posto, a 70 posto primanja dobijaju kroz rate. U januaru će im se dugovati već druga rata, a još nisu dobili ni prvu. Moju upravu kluba moram da pohvalim, jer znam da se trude i da je teška situacija zbog korone i svega ostalog, ali ovim želim da pomognem i drugima, jer svaki igrač i trener u Super ligi mora biti zaštićen i imati redovna primanja. Ti ljudi imaju žene, decu, porodice i oni žive od toga. Igrači su nezadovoljni i vidim i po njima da im je sve manje-više ravno kad pobede.

FS Srbije je napravio sistem u Arbitraži da stranac mora da bude plaćan jer on može da plodnese zahtev za raskid ugovora besplatno, ali zato fudbaler sa srpskim pasošem ne mora da se plaća jer mu je potrebno od 50.000 do 100.000 dinara za podnošenje tužbe u zavisnosti od iznosa duga.

- Stranac može da dobije na vreme, a srpski igrač ne može? Javno želim da pokažem koliko mi je stalo do mojih momaka, jer oni za grb Vojvodine ne daju 100, nego 200 posto sebe, i zbog njih svaki Novosađanin treba da bude ponosan na njihov klub, koji je najveći na severu Srbije. Dokle god sam im trener, ja ću se boriti za njih. Ne treba neko da plati mene, a igračima ništa, već svi treba da budemo plaćeni zajedno.

A, onda je Lalatović poentirao.

– Da kod nas sve funkcioniše kako treba, možda bismo Škotskoj dali još jedan gol i otišli na Evropsko prvenstvo. Međutim, ne da onaj gore, kad mi stalno moramo da molimo za nešto što je naše. Zašto igrači treba da mole za svoja primanja, kad pritom ostvaruju vrhunske rezultate? Meni je stvarno žao mojih momaka, pogotovo kad me zamole da tražim da dobiju ono što zaslužuju. Protiv Standarda iz Liježa smo dobro prezentovali srpski fudbal i to sa igračima iz Superlige - kaže Lalatović.

Ivica Kralj je napustio predsedničko mesto u Mačvi iz Šapca, nema novca gradska kasa, pa je trener Dragan Aničić posle pobede nad Inđijom od 3:0, drugom u polednja dva kola izneo bolnu istinu o klubu.

- Obećao sam pre izvesnog vremena da ću prestati da pričam o nedaćama koje nas već dugo vremena prate i da ću se fokusirati isključivo na teren i zbivanja na njemu, ali sam igrom slučaja primoran da to obećanje prekršim. Umesto da se situacija poboljšava, nama je iz nedelje u nedelju sve gore i gore. Pre dva dana zbog neplaćenih stanarina neki prvotimci su ostali bez stanova i tražili su da ih smestimo na stadionu. To me je baš ganulo pre svega kao čoveka, a ne kao trenera. Koliko god sam bio iznerviran time, toliko sam i ponosan koliko su ti mladi ljudi spremni da se žrtvuju za zajednički uspeh. Kada u najvišem rangu nemate obezbeđene elementarne uslove, teško je pričati o igri i rezultatima. Doduše, imamo neka obećanja da će se sve popraviti, ali za sada sve ostaje na tome - kazao je Aničić.

Kasnile su plate i u Crvenoj zvezdi i Partizanu, ali dva naša giganta i zbog UEFA monitoringa moraju da tromesečno isplate sva dugovanja, dižu kredite, dovijaju se. Plate situžu, rate malo kasne. Zvezda jedina može da kaže da joj je pandemija koronavirusa oduzela nekoliko miliona evra od ulaznica za evropske mečeve jer igra Ligu Evrope, a ostalima pandemija nije oduzela mnogo. Jer, narod neće da gleda ovu i ovakvu izmučenu Superligu i Prvu ligu Srbije napunjenu po izborno-političkoj proceni a ne prema kvalitetu i propisima koje zahtevaju ova takmičenja. I neće da dolazi na stadion, pa prosek od 300 duša na našem fudbalu nije dovoljan da se pokreiju troškovi redara.

Gradske kase su prazne, ne može više da se vadi novac i troši na fudbal a kad se zavrnu slavine onda se tek vidi prava slika. Čest izuzecima, Čukaričkom pre svega koji funkcioniše jedini možda kao privatni klub i godinama sve isplaćuje na vreme, Spartak iz Subotice takođe ima dobru filozifiju, kao i Voždovac, ostali kako kad, kako kog igrača prodaju itd. A, nismo videli da se generalni sekretar Jovan Šurbatović negde obratio i rekao šta se dešava sa predlogom zakona o "delimičnoj privatizaciji u fudbalu" koju su navodno predali Skupštini Srbije.

Problem je u FS Srbije jer je on svojim odlukama doveo klubove i fudbal u celini u jedan mizeran položaj jer kad već traže da se svaki profi ugovor igrača overi kod notara i utera još koja desetina hiljada dinara u državnu kasu, onda mora da vrati mehanizme da niko ne sme da radi a da nije plaćen.

Bar to, o sudijama, nameštanju mečeva, političkim pritiscima nekom drugom prilikom.