Holandska šestica odzvanja, Srbija još čeka Evro!

Srbija je opet podbacila, odigrala je veoma loš meč protiv Škotske, u većem delu meča je delovala malokrvno, te je na kraju pala na penalima. Nije utisak popravio ni gol Luka Jovića u 90. minutu, kojim je sprečio poraz, ali je tako samo odložio, ispostavilo se, neminovno, budući da su izabranici Ljubiše Tumbakovića i zgubili na penalima 5:4 (1:1 posle 120 minuta).

Tako će ljubitelji fudbala čekati neke nove kvalifikacije, kada će se, po običaju, probuditi neka nova nada. Svaki prethodni pokušaj je, zahvaljujući našim slabostima, bio neuspešan, a ostaje da se vidi kakav će biti onaj u borbi za Evro 2024. godine.

A kako je sve izgledalo kada se naša zemlja, tada Jugoslavija, igrala na završnom turniru?

Pre 20 godina u Belgiji i Holandiju pokojni selektor Vujadin Boškov odveo je moćan tim koji je odigrao veoma dobro dve godine ranije na Mundijalu u Francuskoj, ali je uspeh ostao na prečki Predraga Mijatovića protiv Holanđana koji su imali i sreće da nas eliminišu u nokaut fazi. Dragan Stojković, Predrag Mijatović, Savo Milošević, Vladimir Jugović, Darko Kovačević, Mateja Kežman, Slaviša Jokanović, Ljubinko Drulović i ostali naši tadašnji asovi ispraćeni su sa neskrivenim optimizmom da možda mogu i među četiri, kao Hrvati na Mundijalu. Ali, nas je na svako veliko takmičenje pratila poneka afera, zla kob, a pretrpeli smo i NATO bombardovanje.

Da počnemo od samih kvalifikacija. Jugoslavija je igrala u Grupi 8 sa Republikom Irskom, Hrvatskom, Makedonijom i Maltom. Sam pogled na grupu, politička scena u vreme odigravanja garantovalka je sve i svašta, posebno u duelima Srba, Crnogoraca i Hrvata.

Počelo je minimalcem protiv Iraca u Beogradu koji su pre toga iznenadili Hrvatsku u Dablinu i pobedili 2:0. Predrag Mijatović je sredinom drugog dela pogodio mrežu za konačnih 1:0 protiv Roja Kina i tada veoma čvrstih Iraca. Malta je bila lak zalogaj, 3:0 u gostima uz dva pogotka Alberta Nađa i jedan Sava Miloševića. U Beogradu sa istim rivalom bilo je 4:1 (Mijatović, Milošević dva, Kovačević) i onda se krenuio u rasplet sa zemljama iz regiona.

Hrvatska je u Beogradu uspela da odolli, bilo je 0:0, ali opet sve je bilo u našim rukama dok kao i Hrvati nismo čpoložili oružje u Dablinu. Robi Kin i Kernedi su anulirali gol Dejana Stankovića za trijumf od 2:1. Trebalo je dva puta pobediti Makedoniju, uspeli smo to u uzbudljivim mečevima u Beogradu 3:1 (Stojković dva, Savićević) i Skoplju 4:2 (Milošević, Babunski a.g, Stanković, Drulović).

Nije moglo da bude veći spektakl nego da se sudbina u grupi rešava u Zagrebu i Skoplju. Naime, Jugoslaviju je samo pobeda ostavljala na prvom mestu, remi joj je donosio drugo ako Irska pobedi, a poraz je vodio Hrvate dalje. Šta se sve dešavalo na Maksimiru, kako je Zoran Mirković isključen, šta su sve Mijatović, Savićević, Stojković, Milošević i ostali naši asovi izdržali ispričane su bajke ali je konačnih 2:2 (Mijatović, Stanković) u hepiend pretvorio Goran Stavrevski. Irska je golom Kina od 18. minuta vodila u Skoplju i mirno je držala prednost gledajući više ka Zagrebu nego šta Makedonci rade na terenu. Jedan centaršut, jedan nebeski skok Gorana Stavrevskog u 90. minutu za konačnih 1:1, donela je Jugoslaviji prvo mesto u grupi, Irska je morala u baraž.

Na EURO smo morali bez Dejan Savićevića. "Genije" se povredio, stradala je zadnja loža, A, njegov intervju u Zagrebu pred meč sa Hrvatskom je postao legenda.

- Odmah sam znao da ne bih bio spreman za evropsku fudbalsku feštu i, teškog srca naravno, rešio da otkažem Vujadinu Boškovu. Jednostavno, stepen povrede je teži nego što sam očekivao, znam sebe i svestan sam da ne bih na najjačem takmičenju Starog kontinenta bio onaj pravi. U godinama sam kad ne želim da me pamte po lošim partijama - izjavio je u maju 2000. Dejo za Glas Javnosti, pa otklonio sve političke konotacije - To je jedini i isključivi razlog. Evropsko prvenstvo je teško takmičenje, iziskuje maksimalnu spremnost, i fizičku i psihičku. Zamislite da odem i povredim se, svi bi graknuli: "Zašto je išao". Sećate se, u Francuskoj nisam bio spreman, a pritisak da istrčim na teren je bio veliki. Koliko i moja želja da igram. Nije ispalo dobro. Imam ko da me zameni, govorim, naravno, u svoje ime: petorica mladića zaslužuju pozivnicu Vujadina Boškova. Mislim da su najbliži Belgiji i Holandiji: Kežman, Pjanović, Dudić, Lazetić i Bošković.

U grupi C sa Španijom, Norveškom i Slovenijom trebalo je da prođemo glatko, a prošli smo na gol razliku i mnogo sreće. Na startu su nas Slovenci rasturili, vodili su golovima Zlatka Zahoviča (23, 57) i Mirana Pavlina (52) čak 3:0, "ofarbani" Siniša Mihajlović (plava kosa) dobio je crveni karton, ali je onda na krilima Ljubinka Drulovića (70) i Sava Miloševića (67, 73) za šest minuta napravljen čudesan povratak i meč se završio 3:3, jer bi bilo nezasluženo da smo iskoristili još neku šansu i pobedili.

S obzirom na to da je Iversen iznenadio Španiju (0:1), duel sa Norveškom bio je pod imperativom pobede, što smo preko Sava Miloševića (8) i uspeli da ostvarimo 1:0. I taj meč je ostao u sećanju po isklljučenju Mateje Kežmana. Ušao je u 87. minutu i za minut zaradio crveni. U poslednje kolo smo ušli kao lideri sa četiri boda, Norvežani i Španci su imali po tri, Slovenci samo bod. Nas je čekala "crvena furija", golovima Miloševića (30), Govedarice (50) i Komljenovića (75), vodili smo 1:0, 2:1 i 3:2, igrali maestralno. A, onda su Gaizka Mendijeta sa penala (90+4) i Alfonso (90+5), servirali hladan tuš, rekvijem za 3:4. Srećom, Slovenci su nas remijem sa Norveškom poslali u četvrtfinale, s obzirom da je na turniru učestvivalo 16 selekcija.

Pred nama su bili domaćini Holanđani, oštrili smo se da im serviramo osvetu za Francusku u Roterdamu, a doživeli smo debakl kakav se retko viđa 6:1. Paztrik Klajvert (tri gola), Govedarica (autogol) i Overmars (dva gola) doveli su navijače do delirijuma pa je gol Sava Miloševića (90+2) bio značajan njemu jer je sa Klajvertom na kraju podelio nagradu za najbolje strelca sa pet golova, nego Jugoslaviji.

Dve decenije odzvanja ta šestica u ušima, a još je bolnije to što je našoj selekciji to bila poslednja utakmica na Evropskom prvenstvu. 

Sastav FR Jugoslavije na EURO 2000:

Golmani: 1 Milorad Korać, 12 Željko Cicović, 22 Ivica Kralj

Odbrana: 2 Ivan Dudić, 3 Goran Đorović, 5 Miroslav Đukić, 11 Sinišpa Mihajlović, 13 Slobodan Komljenović, 14 Niša Saveljić, 15 Goran Bunjevčević

Vezni red: 4 Slaviša Jokanović, 6 Dejan Stanković, 7 Vladimir Jugović, 10 Dragan Stojković, 16 Dejan Govedarica, 17 Ljubinko Drulović, 19 Jovan Stanković, 21 Albert Nađ

Napad: 8 Predrag Mijatović, 9 Savo Milošević, 18 Darko Kovačević, 20 Mateja Kežman.

Selektor: Vujadin Boškov