Umro Vladica Popović, retko odan čovek Zvezde

Nekada izuzetni fudbaler Crvene zvezde, a kasnije i trener generacije, sa kojom se popeo na krov sveta 1991. godine, pa predsednik Skupštine kluba, bio je jedan od najpoštovanijih i najvoljenijih ličnosti ne samo u Crvenoj zvezdi već u jugoslovenskom i sprskom fudbalu.

Sa crveno-belima je od 1953. do 1965. godine osvojio pet titula prvaka, tri kupa, Mitropa kup 1958 na 499 utaikmica i uz 38 golova, srebrnu olimpijsku medalju sa Jugoslavijom na OI 1956. Igrao je još za Štutgart, Štutgart Kikers i Kanarias, a trenersku karijeru gradio u Južnoj Americi, najviše Kolumbiji kao trener Independijentea, Atletiko Nasionala, Deportivo Kalija, selekcije Perua, Milonariosa, Karakasa. U Srbiji je vodio Napredak i Trepču, a od Ljupka Petrovića je preuzeo šampionski tim iz Barija i bez nekoliko zvezda osvojio 1991. Interkontinentalni kup u Tokiju 3:0 protiv Kola-Kola, a zatim i titulu postavši tako jedan od desetorice koji su i kao igrači i kao treneri osvajali trofeje.

- Tužna vest za sve zvezdaše, umro je naš "el grande kapitano", kako sam ga zvao - ražalostila je vest Boška Đurovskog, legendarnog igrača Zvezde - Bio je retko odan čovek Zvezde, voleo je klub, radio samo u njegovom interesu više od pola veka. Nikad niko u njegovom prisustvu nije ni smeo da govori ništa loše o Zvezdi. Kao igrač je bio sjajan, a ja sam ga upoznao kao pomoćnika Branka Stankovića. Bio je uvek sipred svih, na čelu kolone dok smno trčali, sjajan je bio motivator, ali i čovek vedrog duha, spreman da se našali. U Kolumbiji je bio Bog, napravio je velike uspehe u toj zemlji koja ga je izuzetno poštovala. Nema više "el grande kapitana", neka mu je laka zemlja i hvala mu za sve dane druženja, priča, saveta...

Stanislav Karasi je decenijama drugovao sa "starijim bratom":

- Bio je ne samo meni, svima nama kao stariji brat. Sjajan igrač, ali ljudina, uvek tu za sve nas, za Zvezdu, da nas posavetuje, usmeri. Zvezda zaista plače za još jednim velikim zvezdašem koji nas je napustio. Svi smo mi imali poneku impulsivnu grešku, ali Vladica je bio uvek na mestu, učtiv, odmeren, gospodin. Poštovale su ga sve generacije a to mnogo govori kakav je čovek bio. Voleo je i da se šali, ali na svoj način koji su razumeli samo oni koji su poput mene bili bliski sa njim.

Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda bio je pomoćnik Popoviću u stručnom štabu 1991. godine.

- Vrhunski čovek, igrač, stručnjak. Gospodin u svakom smislu. Sarađivali smo sjajno te sezone, a i kakmo bi drugačije i moglo sa Vladicom koji je bio neverovatno dobar čovek, intelektualac, vaspitan, odmeren, nenametljiv ali sa jasnim stavom. Mnogo smo se družili u našem klubu veterana, putovali smo zajedno, pričali mnogo. Voleo je sve nas, iskreno, baš kao i svi mi njega. To poštovanje se gradi i zaslužuje, a on je bio zvezdaš od glave do pete. Izgubili smo jednog divnog čoveka i legendu kluba - ističe Vladimir Petrović.

Treba reći da je Popović zaslužan za sjajne rezultate selekcije Kolumbije jer su u Deportivo Kaliju stasavali sjajni igrači pod njegovom komandom kao što je Karlos Valderama, legendarni igrač zlatne generacije koja je učestvovala na Mundijalima 1990, 1994. i 1998. godine. Pričao je Popović i kako je odbio milione čuvenog narko bosa Pabla Eskobara koji je želeo da preuzme njegov Atletiko. Pio je sa njim viski pored vazena, uz desetak prelepih Kolumbijki ali je na kraju uspeo da odbije čuvenog narko bosa.

- Morao da mislim na porodicu u tom trenutku, suprugu Ljiljanu, sina Miodraga, kćerku Jasminu, nisam hteo da donosim brozoplete odluke. Bio sam vrlo ljubazam tokom celog razgovora. On se ni u jednom trenutku nije naljutio, sve vreme je bio vrlo prijatan i komunikativan. Rekao mi je da pravim veliku grešku, čak mi je otvorio neki kovčeg pun para kako bi mi dokazao koliko je ozbiljan u svojim namerama. Odgovorio sam mu da nikada ne bih uzeo ni dolar više od onog što sam pošteno zaradio. Doduše, mogao sam bez problema da tražim i 15 hiljada dolara dnevno, to za njega ne bi ni bio problem - deo je nekadašnje ispovesti Popovića za jedan naš medij.

- Izuzetno mi je žao zbog smrti Vladice Popovića. On je bio moj prvi kapiten kada sam ulazio u tim. Sve vreme druženja sa njim, kako u igračkim tako i u trenerskim danima, bili smo u odličnim odnosima. Popović je pravi primer i kao igrač i kao trener svim generacijama koje su ga poznavale. Izuzetno je bio disciplinovan. Pošten, profesionalac od glave do pete, nikad nije zakasnio na trening. Bio je odgovoran gde god da je igrao, bilo da je to klub ili reprezentacija. Odličan fudbaler, trener i ako bi neko trebao da traži fudbalski primer i uzor to je sigurno Vladica – istakao je Dragan Džajić.

Komemoracija Vladice Popovića biće održana u četvrtak 13. avgusta u 10 časova u Medija centru stadiona "Rajko Mitić". Sahrana će biti održana na Novom groblju u Beogradu od 12.30 časova, opelo počinje u 12 časova.