FUDBALSKI POLIGLOTA Gudelj: Govorim šest jezika

Donekle i prirodno, jer se zahvaljujći sportu naputovao, iskusio drugačije običaje i kulture i svugde znao da valjano komunicira. Jer, fudbal se može igrati i bez priče, ali se o fudbalu ne može pričati bez znanja.

A Gudelj ga ima

- Rođen sam u Srbiji, ali sam kratko u njoj živeo. Bile su mi tek dve godine kad se porodica, zbog tate (Nebojša, potpisao za Logronjes) preselila u Španiju. Tri godine sam proveo na Pirinejima, što mi je bilo dovoljno da savladam osnove jezika. Kasnije je otac promenio klub, otišao u Holandiju, ali smo se vraćali na odmor u Toreveju, pa sam tako dodatno usavršio španski. Razume se, kad god sam kod kuće, govorim srpski. Holandski, jer sam praktilčno dve decenije proveo tamo. U školi sam naučio i nemački, jer je sličan holandskom. Savladao sam i portugalski tokom vremena provedenog u Sportingu, jer nalikuje španskom. Podrazumeva se da govorim i englesk - ističe Nemanja Gudelj, koji sa šest jezika ispunjava kriterijume da se zove hiperpoliglotom.

Još razgovetniji je kad „priča“ fudbal. Ove sezone, pre prekida zbog pandemije virusa korona, skupio je 25 utakmica u dresu Sevilje, potvrđujući da je sportski direktor Monći imao pravo kad ga je doveo iz kineskog Guangdžou Evergrandea. A otkud uopšte Gudelj da završi u Kini, prethodno je nosio dres Tjenđin Tede?

- Želeo sam da iskusim nešto novo, a ponuda je bila takva da je stvarno teško bilo reći 'ne'. Pred kraj mandata u Ajaksu, tokom poslednja dva meseca, nisam bio u dobrim odnosima sa trenerom i rešio sam da odem. Ne žalim što sam to uradio. Pre nego što sam se otisnuo u Kinu, ništa o njoj nisam znao, a onda sam se na licu mesta uverio u ljubaznost ljudi. Niko se nikom ne meša u posao, vode umirujući život. Iznad svega, disciplinovani su, što nikad pre ni posle iskustva u Aziji nisam video.

Gudelj je u razgovoru sa Estadio deportivo, lokalni sportski dnevnik iz Sevilje, otkrio i da je – vegan.

- Šest godina vodim takav način života. Primera radi, na dan utkamice unosim u organizam manje hrane nego inače. Baš vodim računa o sebi. U ovakvom režimu ishrane bitno je da svako sebi odredi dijetu koja mu prija. Za doručak, recimo, nije dobro jesti hranu koja teško 'pada' na stomak. Popijem pet ili šest sokova. Poslednji obrok dana mora da bude voće, da bi odagnao loš ukus svega što sam prethodno uneo u organizam. I tako, osećam da imam više energije na treninzima - dodao je srpski reprezentativac.