Crna Gora u tajnosti potpisala sporazum sa Prištinom!

Dokument je u ime Crne Gore potpisao ministar za ljudska i manjinska prava Fatmir Đeka, dok je u ime Prištine to učinio direktor tamošnjeg Instituta za ratne zločine Adem Hetemi.

Dan piše da su pokušali da dođu do više informacija u vezi sa ovim dokumentom, ali bezuspešno. Ni na vladinom sajtu nije bilo moguće naći ovaj dokument, dok kontakt sa ministrom Đekom u četvrtak nisu uspeli da uspostave. Informacije o ovom sporazumu preneli su prištinski mediji takođe bez sadržaja dokumenta.

Komentarišući ovaj sporazum, advokat Miloš Vukčević ocenio je u izjavi za Dan da se radi o, kako je naveo, međuinstitucionalnom, a ne o međudržavnom aktu, koji ne proizvodi pravne obaveze za crnogorske pravosudne ili bezbednosne organe.

- Dakle, sporazum ima važan politički i društveni značaj, ali nije reč o međudržavnom - međunarodnom ugovoru koji je ratifikovan u parlamentima država potpisnica. Ministarstvo koje je potpisalo sporazum nema nadležnost nad tužilaštvom, sudovima i vojskom, niti nad arhivama tih institucija, pa se razmena odnosi isključivo na dostupnu javnu građu u okviru administrativnih kapaciteta. Takva dokumentacija ne može imati dokaznu snagu u krivičnim postupcima bez dodatne obrade i potvrde u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku Crne Gore - rekao je Vukčević.

Navodi da sporazum ima pre svega političku i simboličku vrednost, ali ne stvara pravne posledice koje bi mogle uticati na prava građana ili obaveze državnih organa Crne Gore.

- Odgovornost za dokumentovanje i procesuiranje ratnih zločina mora ostati u nadležnosti nezavisnih i zakonom definisanih institucija, policijskih, tužilačkih i sudskih organa - naveo je Vukčević.

Direktor Udruženja boraca ratova od 1990. Radan Nikolić, međutim, kaže da se sporazum o razmeni arhivske građe tiče "predaje arhivskog materijala o ratu na Kosovu 1998/1999. u cilju dokumentacije ratnih zločina", te da je ministar Đeka "iskoračio izvan" nadležnosti ministarstva na čijem je čelu.

- On se svrstao u tim delatnika kosovskih institucija za nastavak progona srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Hetemijev Institut za ratne zločine u tome ima tesnu saradnju sa Državnim tužilaštvom Republike Hrvatske i drugim hrvatskim institucijama u primeni decenijama trajućih metoda progona tamošnjih Srba lažnim optužnicama za ratne zločine, u cilju sprečavanja njihovog povratka na vekovna ognjišta i otimanja njihove imovine.

- Upravo se to poslednjih godina intenzivno čini na tzv. Kosovu i Fatmir Đeka, nažalost ministar za ljudska i manjinska prava Crne Gore, koji je svojevremeno ratnog zločinca Hašima Tačija promovisao za počasnog građanina Ulcinja, to odlično zna - kaže Nikolić.

- Ono što posebno zabrinjava i svedoči o haotičnom stanju u Vladi premijera Milojka Spajića jeste grupisanje ministara i drugih službenika po nacionalnom, odnosno partijskom osnovu, u čemu prednjače ministri iz redova manjinskih naroda, a zarad separatnih interesa suprotnih javnom interesu, čemu pogoduje izostanak netransparentnosti u radu Vlade i ćutanje njenog premijera. Zato pitamo premijera Spajića da li stoji iza potpisa ministra Đeke i podrške koju je u tome imao od ministra za javnu upravu Maraša Dukaja i državnog sekretara Astrida Hodže - naveo je Nikolić i dodao:

- Činjenica da Ademi Hetemi tvrdi da je Institut o razmeni arhivske građe već dobio materijal od opština Ulcinj, Rožaje i Tuzi, kao i od Radio-televizije Crne Gore, s obzirom na to da ministar Đeka i čitav niz pravnih lica rade njegov posao, kandiduje pitanje kakav je stav u vezi sa tim Milorada Markovića, vrhovnog državnog tužioca.

S druge strane, direktor Instituta za ratne zločine u Prištini Adem Hetemi izjavio je da je sporazum o razmeni arhivske građe, koji je potpisan sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava Crne Gore, važan za očuvanje mira u regionu.

- Sporazum koji je potpisao jedan od ministara crnogorske vlade tiče se predaje arhivskog materijala povezanog sa poslednjim ratom na Kosovu, specifično onog koji poseduju institucije Crne Gore i koji je relevantan za dokumentaciju ratnih zločina i tretiranje civila tokom rata. To uključuje zvanične snimke, komunikaciju između institucija, kao i arhivu koja pokazuje kakav je bio prijem izbeglica, kao i kakvo je bilo kretanje ljudi tokom rata na Kosovu. Manje ili više, sav materijal koji dokumentuje svaku od aktivnosti koja je imala veze sa zločinima tokom rata. Na primer, kada smo išli tamo, dobili smo materijal od Radio-televizije Crne Gore, kao i od opština Ulcinj, Rožaje i Tuzi - kazao je Hetemi nedavno za beogradske medije.

Komentator i publicista iz Crne Gore Perica Đaković ocenio je da je ovaj sporazum u crnogorskoj javnosti prošao neopaženo.