Pa, političari, živeli vi nama! Danas Mićin vodu sa crvima, a Knežević nekad mleko sa aflatoksinom (FOTO/VIDEO)

Podsetimo, Institut za javno zdravlje Vojvodine saopštio je ovo nedelje da je utvrđeno prisustvo štetnih nematoda, odnosno valjkastih crva u uzorku vode za piće koji je uzet pre nedelju dana iz rezervoara fabrike vode Javnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija iz Novog Sada, ali je dodao da u ovom slučaju nisu štetne za zdravlje, jer nisu prisutne u većem broju.

I od toga je krenula zabrinutost građana Novog Sada, kako je malčice crva dozvoljeno, a malo više nije i zašto nadležni nisu prethodno obavestili građane, pa makar i prisustvo bilo minimalno.

Nakon što je opozicija ukazala na problem i javnost je alarmirana, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin pokušao je danas na priču da stavi tačku time što je popio čašu vode na konferenciji, navodeći da je u pitanju česmuša.

Prizor gradonačelnika kako demonstrativno ispija vodu otvorio je vremesku kapsulu iz 2013. godine, kada je tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević ispravnost mleka pokušao da dokaže ispijanjem jedne čaše mleka na konferenciji.

Još jedan slučaj koji je neodoljivo podsetio na ovaj, falila je samo čaša, jeste kada je Goran Vesić kao zamenik gradonačelnika Beograda zahvatio vodu iz bazena i srknuo je da bi dokazao njenu ispravnost. 

Podsetimo na slučaj aflatoksin tekstom Istinomera iz 2014. godine:

Ovdašnja javnost je termin aflatoksin upoznala krajem 2012. godine, a posebno u februaru 2013, uz vesti da je kukuruz koji je izvezen zaražen ovim toksinom. Kako je tada pisano, prisustvo aflatoksina nije karakteristično za ovo podneblje, već za suptropske krajeve, u našim ga nije bilo godinama pa su zato rađene samo osnovne analize. Tako se i dogodilo da je njegovo prisustvo utvrđeno tek kontrolom u Italiji. Iz Poljoprivredne inspekcije je ubrzo saopšteno da vesti o zaraženosti kukuruza ne odgovaraju istini; poručeno je da će svi koji su davali neodgovorne, ishitrene i štetne izjave o zaraženosti kukuruza, koji je strateški poljoprivredni proizvod za Srbiju, snositi odgovarajuće posledice.

Desetog februara objavljena je informacija da su u mleku nekih hrvatskih proizvođača pronađene opasne materije i da su u nekoliko zemalja regiona ovi proizvodi povučeni s tržišta, dok nadležni u Srbiji tvrde da sporne količine mi nismo uvozili. Odmah počinje da se piše o tome da je i u Srbiji mleko zaraženo, pošto se stoka hranila otrovnim kukuruzom.

Trinaestog februara Ministarstvo poljoprivrede kaže da je mleko na tržištu Srbije bezopasno za ishranu, što je, kako je navedeno, utvrđeno na osnovu analize 50 od ukupno 300 uzoraka, koji su uzeti u okviru vanredne inspekcijske kontrole kvaliteta mleka.

Vrlo brzo pojavljuju se informacije koje negiraju tvrdnje Ministarstva. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić optužio je Ministarstvo poljoprivrede za prikrivanje istine o ispravnosti mlečnih proizvoda, jer su vojvođanski preliminarni rezultati pokazali da je situacija alarmantna. Prema njegovim rečima, analiza tri akreditovane laboratorije iz Vojvodine, u kojoj je obrađeno 50 odsto uzoraka, ukazuje na to da je procenat aflatoksina dramatičan.

Ministarstvo poljoprivrede je još pre četiri meseca znalo da je velika količina kukuruza zaražena opasnom gljivom aflatoksin, koja kroz lanac ishrane lako dospeva do namirnica, ali je o tome sve vreme ćutalo i nije ništa preduzelo, rekla je tada i bivša resorna ministarka Ivana Dulić.

(Blic, 20.2.2013. godine)
Ministar poljoprivrede Goran Knežević je ispijajući čaše mleka, pokušao da ubedi javnost i novinare da mleko na domaćim rafovima nije opasno.

- Izaberite bilo koje mleko koje želite da popijem, mogu i koktel da napravim od njih – rekao je Knežević ispred koga je bilo nekoliko čaša mleka različitih proizvođača.

Ministar Knežević je tom prilikom dodao i da građani u Srbiji "piju kvalitetnije mleko nego Barak Obama".

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da građani Srbije sami treba da ocene da li će piti mleko.

Nakon što je konačno utvrđeno i analizama u inostranstvu da je nivo aflatoksina u mleku u Srbiji viši od 0,05 mikrograma po kilogramu, što je dozvoljena granica u EU, Ministarstvo poljoprivrede je odlučilo 28. februara da problemi "reši" tako što je promenilo Pravilnik o dozvoljenoj količini aflatoksina u mleku sa sadašnjih 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5.

Tadašnji ministar poljoprivrede tvrdio je zatim da je ova mera samo privremena, iako nije tako predstavljena.

Prvi potpredsednik Vlade rekao je 4. marta 2013. godine da će granica aflatoksina biti vraćena na stari nivo za 15 dana. To se, međutim, nije desilo ni do danas.

Ministar poljoprivrede najavio je da će aflatoksin uskoro biti na ranijem nivou.

Protest protiv odluke da se problem sa aflatoksinom reši tako što će se podići granica dozvoljene količine aflatoksina u mleku, održan je 1. marta prošle godine ispred zgrade Vlade Srbije.

A kako je danas

Granica dozvoljenog aflatoksina u mleku prema odluci Vlade Srbije ni krajem 2024. nije smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, i to će važiti do decembra 2025. godine.

Šta je aflatoksin

Aflatoksini (B1, G1, B2, G2) su najtoksičnija grupa mikotoksina, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.

"Najznačajniji predstavnik je aflatoksin B1. Aflatoksini su poznati kao mutagena jedinjenja, teratogena (izazivaju abnormalnosti na fetusu) i karcinogena jedinjenja (naročito za jetru i za bubrege). Sintetišu ih u prirodi vrlo raširene plesni iz rodova Aspergilus, Penicillium i Fusarium. Ljudi su ovom toksinu izloženi konzumiranjem žitarica (kukuruz, ječam), kikirikija i drugog jezgrastog voća. Metaboliti aflatoksina se mogu naći u životinjskim proizvodima odnosno u mleku (u obliku aflatoksina M1), mesu i jajima", navodi Zavod.

Zbog specifičnog delovanja, mikotoksine nazivaju još i "tihim ubicama" i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su, navodi se – ogromni.

"Toksično delovanje mikotoksina se razlikuje od ostalih toksikoza. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna. Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima. Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni ‘beri-beri’ koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze", navodi se, između ostalog, na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.