Opozicija vs. Vučić: Bitka za EU

I akteri u našem društvu treba da usklade i svoja očekivanja sa tim, kažu sagovornici Danasa komentarišući moguće postupke EU povodom napete situacije u Srbiji.

Dok vlast posle dugog čekanja, slavodobitno najavljuje otvaranje klastera, a predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, prilikom susreta u Davosu naziva iskrenim prijateljem Srbije, opozicija se u Beogradu zbog nepromenjenih izbornih uslova i zbog političke krize, na sav glas žali jednom od njenih mnogobrojnih saradnika u Komisiji, Gertu Jan Kopmanu, generalnom direktoru Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju.

Iako je Evropska komisija saopštila nedavno da "pažljivo prati trenutni razvoj situacije u Srbiji", te da je "brinu prijavljeni izveštaji o incidentima protiv demonstranata" i očekuje da se istraga o tome ubrza, ohrabrivši poltičke aktere da se vrate međupartijskom poličkom dijalogu, od opozicije smo posle sastanak sa Kopmanom čuli malo drugačije poruke.

Da nam nisu potrebne nove besmislene medijacije, koje nisu dale rezultat u prethodnom periodu, već jasna podrška odbrani osnovnih evropskih vrednosti, odlučnija reakcija evropskih zvaničnika, prepoznavanje kriminalnog karaktera ove vlasti i otvorena i nedvosmislena podrška protestu studenata.

Zato se otvorilo pitanje hoće li Unija na ovaj način reagovati, ili da li je EU zaista iskren prijatelj bilo Vučiću bilo opoziciji.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, kaže da kada se govori o odnosu EU prema trenutnoj krizi u Sbiji, kao i u sličnim situacijama do sada, treba da imamo na umu da EU nije monolitna struktura, te da u skladu sa različitim ovlašćenjima i pozicijama, i interesima koje iskazuju preko tih pozicija, možemo očekivati različite poruke od Evropske komisije, Evropskog parlamenta i država članica.

- Tako je predstavnicima Komisije važno šta Srbija ispunjava u tehničkom smislu od onoga na šta se obavezala u pregovaračkom procesu, kako bi što pre otvorila i zatvorila sva poglavlja i klastere, a ne ono što neki drugi akteri ili građani misle da treba da bude fokus - kaže ona za Danas.

Kako dodaje, državama članicama je najvažnija geopolitička dimenzija, odnosno da Srbija što pre postane otporna na ruski uticaj i da kroz saradnju sa Srbijom zadovolje po neki sopstveni interes, dok je Parlament jedino mesto gde sede poslanici okupljeni po ideološkim principima koji proces proširenja EU posmatraju kroz sopstvene vrednosne kriterijume.

- Zato su do sada iz Parlamenta i dolazili disonantni tonovi u odnosu na Komisiju, jer je parlamentarna debata prostor u kome EU parlament može vršiti uticaj na Komisiju. Otud, na primer, i dijametralno suprotne kvalifilacije predstavnika vlasti o Ursuli Fon der Lajen i Toninu Piculi – podseća ona.

Prema njenim rečima, svi akteri u našem društvu na ovaj način treba da usklade i svoja očekivanja od EU uticaja na unutrašnje procese.

- Ono što je sigurno, sve tri grupe EU aktera sada imaju konsenzus o tome da proširenje na Zapadni Balkan mora da se i formalno okonča u narednih nekoliko godina. Koja od država kandidata će uspeti da se ukrca u taj voz, ostaje da vidimo - navodi Selakovićeva.

Slično misli i Đorđe Dimitrov, analitičar Centra evropske politike.

On kaže da EU zauzima neutralnu poziciju po pitanju aktuelnih dešavanja u Srbiji, pomno prati situaciju i zalaže se za rešenje zasnovano na dijalogu.

- Ipak EU se sigurno neće mešati u aktelne događaje u Srbiji i neće stati na stranu nijedne strane, čak ni u vidu saopštenja ili izjave, pošto to spada u domen unutrašnje politike jedne zemlje. Pozitivna je stvar što je Evropska komisija otvorena da sasluša stav opozicije, što pokazuje njihovu težnju da ostanu neutrlani - objašnjava on.

Dimitrov ukazuje na to da se žešće kritike na račun aktuelne situacije i postupka vlasti mogu očekivati od evroposlanika koji su do sada bili uvek dosta kritičniji u odnosu na Evropsku komisju.

- Tu možemo očekivati oštru kritiku pre svega od strane specijalnog izvestilac Tonina Picule, ali i nekih drugih evroposlanika. Može se očekivati da će aktuelna situacija biti jedna od tačaka za diskusiju kada Evropski parliament bude diskutovao i usvajao izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. Dodatno, ukoliko se situacija nastavi, nije iskuljčeno da Evropski parlament sazove posebnu sednicu o situaciji u Srbiji i usvoji neku rezoluciju poput one koje se ticala izbora - zaključuje Dimitrov.