Agresija, uvrede i laži Brnabićke na već povređeni građanski um

Premijerka Srbije Ana Brnabić gostovala je na TV Hepi gde je govorila o "Protestima protiv nasilja" sa svojim domaćinom Milomirom Marićem. Predsednica Vlade Srbije rekla je da opozicija pokušava bez izbora da dođe na vlast, dok je Marić okupljene građane nazvao ruljom koja hoće na silu da ruši režim. Nisu su se tu zaustavili premijerka i njen domaćin Marić, već su istom tonu govorili o nezavisnim medijima, novinarima i svima koji na bilo koji način kritikuju aktuelnu vlast.

Ali, pre nego što počne da izbacuje talas uvreda, jedna premijerkina izjava, gotovo svakodnevna, postaje suština misaonog sloma Ane Brnabić, antiteza koja počinje i okončava se u nedostatku smisla: Ne razumem. Kako da razumem! To je dirljiva introspekcija u sopstveni misaoni sistem, koji ipak obrazlože suštinu stvari: da bi se nešto pojmilo, moralo bi se znati kako se to radi. Ali, takav podvig nije moguć. Barem za nju.

Ona je utanačila ključne reči u svoj govor: fašista, tajkun, lopov, rušenje, ubijanje. Od toga stvara proste rečenice, kako bi ih i sama ponekad razumela. Antologijski raspored reči u njene neponovljivo nerazumljive poente. Nepismeni govor na nekoj njenoj etapi putovanja u budućnost njenog šefa i Srbije. Put koji je premijerku doveo do agresivne ekstaze.

Brnabić je ocenila da je skup "Srbija protiv nasilja", povodom masovnih ubistava u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu, bio potpuno i neskriveno politički. Bilo je pića, pevanja, pretnji i političke ostrašćenosti, navela je Ana Brnabić na Tviteru. Opoziciju je optužila za "najniže i najbesmislenije političarenje".

Sa premijerkom Srbije stvari su, kao i kod svake druge analogije, samo donekle i uglavnom farsično slične. Brnabić je u nečemu takođe prva: reč je o tome da ona uglavnom vređa pisce, glumce, reditelje. Tačnije, one koji imaju mišljenje i koje i ne dotiče priča nekoga ko se zove Ana B. Zbog toga, bespomoćna, premijerka postaje nasilni izaslanik nečega što joj daje uverenje da se bavi važnim državnim pitanjima. Pokušava da se pokaže kao nešto koje je u stanju da samostalno donosi tuđe odluke. Ipak, vidljiva je njena agresija na već povređeni građanski um.

Ani B, to postaje opsesija, ali i opasno testiranje strpljenja sve nervoznijeg naroda.