Koja je kvota za bol?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je za 26. maj "veličanstven" skup svih građana "koji Srbiji žele dobro". Ovaj skup, najavaljen kao "najveći u istoriji Srbije" ovog puta prati čudna kampanja odbrojavanja dana do pomenutog događaja. Mediji naklonjeni vlasti udružili su se, očigledno sledeći uputstva s vrha, da svakodnevno odbrojavaju vreme do 26. maja. Počeo je da teče pesak u satu koji odbrojava rok do... 

Mnogi ljudi imaju pretenziju da nešto budu doživotno, što je potpuno neverovatno. Njihov praktični motiv da stalno budu na vlasti je da se zaštite od odgovornosti, od primene zakona i u njihovom slučaju. Tako je unutrašnji obračun sa normalnim i pristojnim ljudima u Srbiji, koji su neočekivano pružili dostojan građanski otpor uništavajućem ludilu, postao važniji od povoda. Scene masovnog transa tokom odbrojavanja postoji dokaz odanosti Vučiću, nadilaze najsmelije sprdačine.

Koja varoš je odanija Vučiću ? Užice, Niš, Kragujevac. Prave se spiskovi i dolazak u prestonicu je obaveza. A, predsednik kaže, da narod dolazi da izrazi bol zbog poslednjih tragedija. Pa, koja je kvota za bol, gospodo naprednjaci?

Opšta mržnja prema vlastima je legitimna i naravno poželjna, ako je ima. Mržnja pojedinca je intimna i neprikosnovena. Kako na osnovu stotinak hiljada ljudi i par hiljada autobusa zaključiš da je Srbija jedinstvena? To jest, kako to zaključiš ako pribrano i logično razmišljaš? I, naravno, ako ne pokušavaš da manipulišeš? Pa ni to što isprazniš sve državne i javne ustanove od vrtića do skupštine, od kolevke pa do groba, ne svedoči ni o kakvom jedinstvu. Svedoči samo o jedinstvenom ucenjivačkom kapacitetu. Terajući svoju nesuvislu teoriju o zaveri stranih plaćenika, proglasili su "mržnju prema vlasti" za ozbiljan udar na samu vlast i Vučića lično. 

Rekli bismo da ništa nije gore nego da te budale brane, pa je u tom smislu neprijatno biti na Vučićevom mestu. Ana Brnabić, njene tirade i grimase, ton i obraćanje zamišljenom neprijatelju, ponovo nas dovode do ključnog pitanja: ko je ona i šta radi ovde? Šta ona kog đavola odbrojava i čemu se nada. Njoj do svesti (nema to), ne dopire mračna činjenica da odbrojavanje i kreveljenje njenih partijskih drugova podižu nervozu i tenziju u narodu. Nije to derbi, ne važi priča, čiji je veći (miting, protest, šta već).

Vučić nije nimalo ravnodušan prema lažnim emocijama kojima ga obasipa posluga, što ga dovodi do saznanja o tome šta je sve uradio. Strah koji mu oduzima razum dolazi od pomisli na pad. Pokušaće da bude još jači, ali to više ne ume.

A mi čekamo još mrkliju noć i osluškujemo korake na stepeništu.