Izveštaj Stejt departmenta novi prst u oko Vučiću

Brojne su optužbe za korupciju u Vladi Srbije, ali se one ne istražuju. Policija je optuživana za brutalnost i torturu, ali kazne nema. Sudstvo je podložno korupciji i političkom uticaju, a najviši zvaničnici i poslanici komentarišu otvorene istrage i rad sudija i tužilaca. Novinari su izloženi pretnjama. Visoki funkcioneri štite ratne zločince. I tako u nedogled. Ovako iz ugla američkog Stejt departmenta izgleda stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2022. godine.

U izveštaju za prethodnu godinu Stejt department se bavio izborima u Srbiji, korupcijom, pravima novinara, stanjem u zatvorima, odnosom prema manjinama, LGBT zajednici, ženama... Gotovo da nema oblasti u Srbiji u kojoj ljudska prava nisu ozbiljno narušena. Iako se ne može reći da to već nismo znali.
Govoreći o izborima u Srbiji, Stejt department piše da su aprilski izbori bili neravnopravni i da su favorizovali predsednika Srbije. Beleže se i neopravdani pritisci na zaposlene u javnom sektoru da podrže Aleksandra Vučića i vladajuću Srpsku naprednu stranku, kao i zloupotreba administrativnih resursa. U izveštaju piše i da je većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću favorizovala Vučića i SNS.

Nekažnjivost moćnih

Posebna pažnja Stejt departmenta posvećena je korupciji i to onoj visokoj. U izveštaju zaključuju da se sporadično vode istrage, ali samo kad su u pitanju niže i srednje rangirani zvaničnici.

- Istrage o optužbama za korupciju koje su uključivale visoke vladine zvaničnike, uključujući ministre ili politički povezane pojedince nisu postojale, što je doprinelo percepciji nekažnjivosti moćnih ili dobro povezanih - navodi se u izveštaju.Na meti kritika je i glorifikovanje ratnih zločinaca, a posebno se navodi mural Ratku Mladiću, koji su vlasti odbijale da uklone. U tom kontekstu spominju se i bivši ministar unutrašnjih poslova, a sad direktor BIA Aleksandar Vulin, kao i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji su otvoreno davali podršku osuđenim ratnim zločincima. Kad je Vullin u pitanju, navodi se i da kontinuirano koristi uvredljive nazive za albansku zajednicu, uprkos upozorenjima da to ne radi.

O policijskoj brutalnosti

U izveštaju Stejt departmenta govori se i o stanju u srpskim zatvorima, koji se u globalu ocenjuju kao loši, a poseban deo posvećen je policijskoj brutalnosti. Navodi se da su pripadnici bezbednosnih snaga često prekoračivali ovlašćenja. Iako je to Ustavom zabranjeno, kaže Stejt department, postoje izveštaji da je policija tukla pritvorene i maltretirala osumnjičene, najčešće tokom hapšenja ili pritvora, pokušavajući da dobije priznanje.
Spominje se i 11 žalbi koje su građani Novog Sada podneli protiv predstavnika policije, optuživši ih za torturu u periodu od 2020. do 2021. godine, ali se ističe da nijedan policajac nije suspendovan.

U izveštaju se navodi i da su međunarodne i domaće nevladine organizacije navodile da je sudstvo podložno korupciji i političkom uticaju.- Vladini zvaničnici i narodni poslanici nastavili su da javno komentarišu otvorene istrage i rad tužilaca i sudija - navodi Stejt department.

Napadi na novinare

Kad su mediji u pitanju, ocenjuje se da je tržište prezasićeno vladinim i provladinim medijima. Dodaje se i da su najveći distributeri plaćenog sadržaja Junajted Media i Telekom Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu.
- Mediji zavise od države za reklame, što pogoduje vladajućim figurama, a opozicioni lideri nemaju pristup medijima - navodi Stejt department, a kad su napadi na novinare u pitanju ističu da ih je Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo ukupno 132, od toga devet fizičkih.

Prestavnici manjina tvrde da su izloženi "etničkom čišćenju administrativnim putem".

- Etnički Albanci su bili izloženi diskriminaciji i neproporcionalnoj nezaposlenosti. Lideri etničkih Albanaca u Srbiji navode da je vlada nesrazmerno podvrgla etničke Albance "pasivizaciji" kako bi smanjila zvanični broj etničkih Albanaca koji žive u Srbiji. Član 18. Zakona o prebivalištu građana u Srbiji dozvoljava Ministarstvu unutrašnjih poslova da lica izbriše iz matične knjige ( pasiviše ih) ako se utvrdi da trenutno ne žive na adresi prijavljenog lica. Policija rutinski donosi ovu odluku kroz spontane kućne posete. Iako se često sprovodi tokom radnog vremena, dovoljna je jedna poseta u kojoj osoba nije prisutna da se utvrdi nerezidentnost na adresi - navodi se u izveštaju.