Politika
22. 01. 2022. 17:12 74
Ko je Zdravko Ponoš, kandidat opozicije za predsednika
Zdravko Ponoš, kojeg je danas GO Stranke slobode i pravde i zvanično predložio za kandidata za predsednika Srbije, jedan je od retkih oficira koji ima bogatu vojničku karijeru i političko iskustvo. Obavljao je najviše vojne dužnosti (načelnik Generalštaba Vojske Srbije), započevši proces transformacije Vojske Srbije. Bio je šef kabineta predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine UN, a pre toga pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Zdravko Ponoš je rođen u Kninu 3. novembra 1962. godine. Posle završene osnovne škole u Golubiću upisao je i Srednju tehničku školu "Nikola Tesla" u Zagrebu i Srednju tehničku školu Kopnene vojske u istom gradu, ali da se odlučio za vojnu školu, jer mu je to “bilo nešto potpuno novo i nepoznato”.
- U srednjoj školi sam zavoleo vojni poziv. Kada sam završio, bio sam u dilemi da li da odmah počnem da radim kao podoficir ili da nastavim školovanje na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu. Prva varijanta mi je bila privlačna – zarađivao bih i tako postao samostalan. Međutim, kako se primicao kraj srednje škole, bilo mi je jasno da to baš i nije mudar izbor. Između ostalog i zato što sam znao da bih kao podoficir sigurno bio raspoređen u neko drugo mesto, a Akademija mi je pružala mogućnost da ostanem još pet godina u Zagrebu. Na kraju krajeva, Akademija je za mene bila novi izazov, a ja sam se osećao sposobnim da mu odgovorim - rekao je Ponoš za nedeljnik "Vreme", 2007. godine.
Po završetku Vojne akademije nastavio je školovanje, uz rad u trupi. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku, gde je položio test sa NATO oznakom STANAG 6001. Završio je i kurs za više izvršioce u centru „Džordž Maršal“ u Nemačkoj, kao i kurs evropske bezbednosti u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku u Švajcarskoj.
Od 1988. do 2002. godine bio je referent za razvoj i opremanje u Generaštabu. U Ženevskom centru za bezbednosnu politiku 2003. godine završio je Kurs evropske bezbednosti, a Kurs za više izvršioce u Maršal centru u Nemačkoj 2005. godine.
U Ministarstvu odbrane SCG bio je načelnik Odeljenja za integraciju u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju do 2004, kada je imenovan za načelnika te Uprave.
Od oktobra 2005. bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a odlukom Kolegijuma VSO 3. juna 2006. godine postavljen je za zastupnika načelnika Generalštaba.
U decembru 2006. unapređen je u čin general-potpukovnika, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba, funkciju koju je obavljao do 2008. godine.
U januaru 2010. postavljen je na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić. Na tom mestu bio je do promene vlasti 2012. godine.
Bio je šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.
Krajem 2020. godine, Zdravko Ponoš je u intervju za naš portal, komentarišići stanje u Vojsci Srbije, između ostalog rekao:
- Nema dileme da je Vučić stavio Vojsku Srbije u stranačku i ličnu funkciju. Instituciju od izuzetnog nacionalnog interesa koja uživa ogromno poverenje građana pretvorio je u propagandni instrument. Slikanje sa Vojskom redovno se koristi za odvraćanje pažnje od poraznih rezultata ove vlasti. To se podjednako odnosi na katastrofalne rezultate u borbi sa infekcijom, neotvaranje ni jednog EU poglavlja ove godine, sunovrat ekonomije, depopulaciju, očajne odnose u regionu čemu je ova vlast poprilično kumovala - kazao je ponoš i dodao:
- Vojska se koristi kao pokrivalica koja treba da da na uverljivosti i ozbiljnosti onoga što Vučić obećava ili kad pravda neki neuspeh. Zabrinjavajući je nivo korišenja Vojske kao mašine kojom se preusmerava ogroman deo vojnog budžeta u džepove partijski privatizovanog vojnoindustrijskog i trgovačkog kompleksa. Poseban problem je zloupotreba bezbednosnih službi, uključujući i vojne, u mutnim radnjama kao što su Jovanjica, instrumentalizacija ekstremnih navijačkih grupa, "bezbednosno interesantan“ odnos sa kriminalnim klanovima, nadzor na opozicionim političarima i novinarima...
Komentari 74
ostavi komentar