TAKO JE GOVORIO ĐINĐIĆ "Sprečićemo da narko-dolarima kupe Terazije" (VIDEO)

Danas se navršava 18 godina od atentata na Zorana Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije i lidera Demokratske stranke. Đinđić je za života, ali i posle tragične smrti, izazivao razne kontroverze. Jedni su ga doživljavali kao izdajnika i izvora pogubnih zapadnih uticaja, dok su ga drugi smatrali političarem budućnosti i modernizatorom. Treći, pak, koji su najmanje brojni, gledali su ga kao na pragmatičnog političara, koji je uzimao ideje i rešenja po potrebi trenutka.

I danas svako ima svoju verziju o Đinđiću i mogao bi da priloži nešto kao dokaz da je njegova istina prava. Ne ulazeći u te rasprave, predstavićemo Đinđića upravo onako kakvim se i sam predstavio javnosti neposredno pred smrt.Govoreći o našem odnosu sa međunarodnom zajednicom i ugledu koji uživamo u svetu, Đinđić je rekao:

- Ako naš međunarodni ugled treba da se zasniva na tome da mi prećutkujemo naš nacionalni interes onda nam taj ugled baš i ne treba mnogo... Da međunarodna zajednica ima isto merilo za sve, a ne ako se u Beogradu pokrene neka tema, odmah je to nacionalizam, a ako se na drugoj strani pokrene deset puta oštrija ista ta tema, onda je to razumljivo, onda su to rane iz prošlosti, onda se tu traže neka opravdanja.

Pravi kompromis, smatra Đinđić, je onaj kojim niko nije zadovoljan.  Ali ako je neko zadovoljan, a drugi nisu, onda to nije kompromis i ne može da bude trajno rešenje.

- Mi imamo svoje određene prioritete i oni nisu tako relativni da mogu da se menjaju svakih par meseci. I ja kažem otvoreno g. Pauelu „Ja imam određene probleme u svojoj zemlji i ne bih voleo da potpuno poremetim sistem bezbednosti, stabilnost koja je vrlo krhka u tom regionu, zbog toga da bih sproveo neki vaš prioritet, koji je, naravno, opravdan i ja nemam ništa tome da zamerim. Ali ako je samo to važno, a ovo drugo je u funkciji toga, onda se ja sa tim ne slažem. Meni je ovo drugo važno, a ovo je u funkciji tog drugog.“Đinđić konstatuje da treba biti svestan da mi tek stvaramo državu i ma koliko da izgleda da je Srbija stara država, ona samo spolja postoji kao država. Sa stanovišta institucija, njenih kapaciteta, ona je jedna mesna zajednica.

- Mi nemamo jedan dobar tim da se bavi ekonomskim odnosima sa Rusijom, sa Kinom, što je katastrofa. Mi nemamo 20 ljudi koji bi mogli naš uvoz i izvoz dnevno kontrolišu, u smislu, šta bi mogli da izvezemo, šta uvozimo, na koji način da smanjimo naš deficit trgovinski, u odnosu na dve-tri najvažnije zemlje na svetu. Mi, naprosto, nemamo ljude koji bi mogli tim da se bave...Premijer Srbije ne prihvata stilizovanu sliku o ratovima devedesetih, prema kojoj je Srbija agresor i isključivi krivac za raspad Jugoslavije.

- Ovde se radi o haosu jedne države koja se raspadala i u kojoj su razni delovi, relativno autonomno, radili određene stvari. I sada ih pripisati nekom subjektivitetu i reći tu je sad postojala jedna država koja je napala drugu državu, mislim da je to suviše stilizovano i da to ne može da izdrži jednu realističnu pravnu proveru... Ako neko misli da mi možemo istovremeno da se sporimo oko prošlosti i da sarađujemo harmonično u budućnosti, to nije moguće.

Kada je reč o rešenju kosovskog problema, Đinđić kaže da je namerno stvorio krizu u vezi sa tim, jer ne želi da nam taj problem prikače kao mlinski kamen na nogu i kažu „Vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje“. To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije.Kaže da se posvađao sa Amerikancima oko Kosova, izjavivši da ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, onda to unazad neće važiti više ni za koga, jer kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo za Srbiju.- I da nam kažu sutra „pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini i Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država“. To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti...