LIČNI STAV Branko Miljuš: Fukare, budale i oni treći

Da pođem od fukara. I sada svi mislite da ću da pišem o radnjama i apotekama u kojima su neke namirnice, maske ili sredstva za dezinfekciju poskupela i do pet puta. Neću. Njima se već bave neke inspekcije, bar se nadam. Ne mislim ni na vlasnike restorana, kafića i SZR-ova koji nemaju dovoljno keša da isplate radnicima više od jedne plate. Sa vlasnikom takve jedne male radnje sam pričao u redu ispred prodavnice u kojoj smo kupovali namirnice komšijama.

Rekao mi je da je i za vreme bombardovanja otišao u svoj stan, uzeo ušteđevinu i isplatio neke plate. Opet će, koliko bude mogao. Mislim na one velike biznismene koji ovih dana otpuštaju ljude da bi sačuvali biznis, čitaj da ne izgube ni deo svog bogatstva. Za takve likove nikakvo opravdanje nije spora i neefikasna država koja prve ekonomske mere obećava za desetak dana - oni zaista jesu fukare jer ne razumeju da su najveća vrednost u svakom biznisu upravo ljudi. I da tu mislim i na ove iz "Vansija" kojima smo dali naš aerodrom u koncesiju, a oni isporučuju otkaze brže nego prtljag kada sletiš.

Budalastih izjava u našem javnom prostoru nije manjkalo ni pre epidemije. Ali šta znači neodgovornost i glupost shvatili smo tek nakon što nas je lekar sve sa predsednikom i zastavom Republike Srbije iza leđa poslao u šoping u Italiju u trenutku kada je tamo epidemija već počela. Taj biser začinjen je pričama o genetski na virus otpornim Srbima, virusu sa fejsbuka, belom luku i rakiji kao leku. Onda je DJ Žeks patentirao ispijanje Fante i podrigivanje kao moćno oružje u borbi protiv virusa koji ubija.

Predstavnici vlasti u ismevanju virusa nisu ostali samo na rečima. Oni su, po Vučićevoj komandi, organizovali prikupljanje potpisa za njihovu listu za izbore kojih neće biti. Bez blama tako su samo nekoliko dana pre nego što je proglašena pandemija doveli u rizik od zaraze 50.000 ljudi od kojih su zahtevali da budu na određenom mestu u isto vreme. Ovo zvuči još neverovatnije nakon što je utakmica osmine finala Lige šampiona Atalanta - Valensija koja je odigrana pred 44.326 gledalaca proglašena za biološku bombu, koja je uz Milano stavila Bergamo na mapu najugroženijih gradova Italije i Evrope.

Nakon što je proglasio vanredno stanje, Vučić se javno obavezao da neće spominjati opozicionare. Kao i svaki put do sada, slagao je. I on lično a i njegovi trbuhozborci, lažni analitičari i strogo kontrolisani urednici su više puta su sve one koji se ne slažu sa njim optužili da žele smrt građanima Srbije. Nije im smetalo to što su samo pre nekoliko nedelja iste te ljude - Đilasa, Trifunovića, Obradovića, Jeremića, Lutovca optuživali da pomoću korona virusa ruše Vučića.

Predsednikovim trbuhozborcima asistirali su poslanici poput Đukanovića koji je u "Blicu" vređao sve koji misle drugačije a uz put držao opelo EU, i Orlića koji se potpisivao na sumanuta saopštenja u kojima je Đilasa i Obradovića optužio da se bave političarenjem u trenutku kada u belim jaknama aktivisti SNS raznose pomoć koja je finansirana narodnim novcem.

U tom besprizornom dirigovanom horskom nastupu otpisani i ražalovani ministar policije Stefanović, čiji otac je ojadio "Krušik", pričao je kako bi Đilas da zgrće milione preprodajom maski, do je drugi čovek policije Miličković u pauzama otvaranja parkinga vikao "držite lopova". Odbornik Mirković ni ovoga puta nije iskoristio priliku da ćuti, već je opet ispao budala jer se bavio Markom Bastaćem, predsednikom opštine Stari grad koji zajedno sa svim funkcionerima opštine svakodnevno raznosi namirnice starograđanima starijim od 65 godina.

Večiti savetnik Krstić Nebojša zvani Krlo je uz Dragana Vučičevića svima nama koji se usuđujemo da preispitujemo Vučićeve odluke poručio da smo virus i da treba od nas deratizovati javni prostor u duhu nacista sa kraja tridesetih. Mislite da je dosta, e pa nije. Bujošević sa RTS je nakon što nam je objasnio da SAD za razliku od Srbije nemaju dovoljno testova za koronu odlučio da prisvoji za sebe aplauze koje građani svake noći u 20 časova kao znak podrške i zahvalnosti upućuju lekarima

Nakon smeha i uvreda na red je došao život. A život u Srbiji brani tiha armija zaboravljenih. U tu grupu spadaju medicinske sestre, tehničari i lekari koji daleko od očiju javnosti rade svoj posao ne štedeći se. Samo oni znaju koliko snage i energije treba uložiti nakon što samohranoj majci saopštite da mora u karantin. U tu armiju spadaju i radnici u fabrikama, prodavci, pekari i radnici u gradskoj čistoći koji idu na posao čak i kada im niko nije obezbedio zaštitnu opremu i prevoz, svesni da bi bez njihovog rada Srbija stala. Oni ne stavljaju postove. Nemaju vremena za to jer od njih zavisi da li ćemo imati struju, da li će nam kontejneri biti ispražnjeni i da li ćemo sutra imati gde i šta da kupimo od hrane i sredstava za higijenu.

U tu grupu spadaju apotekari koji mirno odgovaraju na pitanja ljutih i uplašenih građana o tome zašto nema maski, rukavica ili nekih lekova. Tu spadaju i vozači, policajci, nastavnici i mnogi drugi. Najtiši su nekako volonteri koji su neretko jedina nada našim najstarijima, koji dane provode zagledani u ulazna vrata iščekujući ne samo namirnice i lekove, nego i reči podrške i ohrabrenja.

Brojne su priče o ljudskim sudbinama koje ti volonteri čuvaju u sebi poput one kada su jednoj uplakanoj baki čija deca su otišla u inostranstvo podešavali internet, koji je za nju jedini način da vidi decu i unuke. Osmeh ili pogled pun olakšanja i zahvalnosti je jedino što volontere tera da krenu na sledeću adresu. Ta tiha Srbija se bori sa ovim virusom.

Oni nose hranu svojim majkama i očevima, bakama i dekama, rade i uče sa decom, bore se sa strahovima i bodre jedni druge. Ta tiha Srbija je uvek bila većina u ovoj zemlji. I to se danas vidi jasnije nego ikada pre.