KOMENTAR UREDNIKA Političko beščašće

Ako lažima i prevarama nisu pripadnici vladajuće koterije i nelegitimno izabrani predsednik Srbije rodonačelnici, ono su, izvesno je, njima posvećeni promoteri. Vrhunac političkog beščašća došao je u trenutku kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju koronavirusa a istoj se nelegitimno izabrani predsednik Srbije izrugivao, i još u tu svrhu angažovao nesumnjive autoritete u svojim profesijama, koji su pokazali nesvakidašnji neprofesionalizam u prezentovanju problema, ispoljen u njegovom banalizovanju. 

Nelegitimno izabrani predsednik Srbije učinio je još jedan presedan rugajući se građanstvu Srbije, prikazujući sopstveno vođenje politike kao put prevare političkih partnera koje je javnosti Srbije prikazivao kao prijatelje. Tako je u javnom istupu objasnio da je krio broj respiratora sa kojima naša država raspolaže, da bi na osnovu tako sakrivenog podatka mogao da slaže Angelu Merkel kao razlog za nabavku još respiratora. Takvo kazivanje trebalo je da pribavi još veće poverenje njegovoj politici. Dakle, poverenje na lažima. Možda za njegovo spletkaško društvo to i jeste uspešno vođena politika, ali to ne važi za demokratski i civilizovan svet.

Demokratski i civilizovan svet počiva na jasnim i nedvosmislenim stavovima koji uvažavaju sagovornika i njegove potrebe i gde se razumeju stavovi i potrebe druge strane. Jednostavno rečeno, na iskrenosti, toliko stranoj nelegitimno izabranom predsedniku Srbije. Osnovno je pitanje, kako uopšte takav bizaran način opštenja može naići na dobar prijem  u srpskom biračkom telu, ili, još preciznije, u kom biračkom telu ovakvo razumevanje politike je prihvatljivo? 

Nelegitimno izabrani predsednik Srbije ili ne zna za oštru podelu između društvene organizacije i političke organizacije, ili ovu podelu jasno koristi tako što izjednačava sopstveno biračko telo sa strankom na čijem je čelu a ovu potonju sa državom Sbijom. Dakle, za njega je njegovo društvo jednako državi. Za razliku od demokratskih i civilizovanih društava u kojima državne institucije imaju jasne nadležnosti, nelegitimno izabrani predsednik Srbije razume društvo bez države i otuda njegova hirovitost, osionost i sve što sa njima ide. 

Posledice takvog društvenog ustrojstva, pokazale su se u ovim danima sada već evidentne krize ukupnog života u našoj državi. Nespremno institucionalno suočavanje sa krizom, pokazalo je da nestručnost i besmisleno prikazivanje stranačke moći, proizvodi posledice kojih još nismo ni svesni, i koje će se, izvesno je, dugoročno odraziti na sudbinu srpskog društva. U tom zarobljavanju države od strane jedne grupacije potpuno nekompetentnih lica, kao poslednji stepenik primenjuje se prisila.  

Time se polje delatnosti umesto na ljudsku solidarnost premešta na primoravanje. Neko bi rekao, a šta im drugo preostaje kad su to i priželjkivali od vremena kada su preuzeli vlast u državi. Izjednačavanje sopstvene stranačke grupacije sa državom trebalo je da pokaže da ne postoji korenita razlika između stranke neligitimno izabranog predsednika Srbije i države, sa krajnjim posledičnim stavom: „država to sam ja“.  

Ideja o nepodeljenosti jednog društva i njegovog izjednačavanja sa državom, samo je krajnja instanca jednog pretpolitičkog društva, kojeg nelegitimno izabrani predsednik Srbije neguje i brižno održava. Belodano je pokazano da su institucije urušavane u poslednjih osam godina. Da li nepovratno?!

Razmislite o tome.

Eshil.