Protesti na kojima su profesori stali uz svoje studente

Čuven je protest studenata iz davne 1968. godine i onima koji se tada nisu rodili, jer se i danas, 51 godinu kasnije, prepričavaju dešavanja sa njega. U sali Radničkog univerziteta na Novom Beogradu, 2. juna su se održavale manifestacije "Karavan prijateljstvo '68" i "Mikrofon je vaš". Međutim, na tim manifestacijama nije bilo mesta za studente. Revoltirani ovakvom, ali i situacijom u državi, studenti su krenuli da bacaju kamenice, pa je ubrzo došlo i do sukoba sa policijom.

Već sledećeg dana je nekoliko hiljada studenata bilo na ulici. U blizini nekadašnje kineske ambasade došlo je do incidenta, kada je policija krenula na studente, među kojima su bili Vuk Drašković, Srbijanka Turajlić i Dragoljub Mićunović. Studenti su nastavili demonstracije i narednih dana, a kao zahteve su imali slobodu medija, povećanje minimalnog ličnog dohotka i smenu šefa policije Beograda. Njihove zahteve su podržali profesori svih fakulteta. Sedmog dana protesta, Josip Broz Tito se obratio studentima uz čuvenu rečenicu: "Studenti su uvek u pravu!". Međutim, nisu svi zahtevi ispunjeni, jer je šef policije ostao na svojoj poziciji, ali je uveden minimalni lični dohodak. Pritom su vođe pobune izbačene sa fakulteta i oduzeti su im pasoši.

U novijoj istoriji, od bitnijih, dogodila se i blokada Rektorata 1992. godine.

Protesti studenata 1991. godine eskalirali su godinu dana kasnije. Samo dan nakon što su sankcije Jugoslaviji stupile na snagu, 1. juna 1992. godine studenti su se pobunili. Prvih 15 dana se radilo na organizaciji, uz povremene proteste, a 15. juna su objavili štrajk i zatvorili se u zgrade Prirodno-matematičkog, Filološkog i Filozofkog fakulteta. Zauzeli su i zgradu Rektorata. Zahtevi studenata bili su ostavka Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade. Pamti se i tadašnja poruka Miloševića profesorima "da je za njega mišljenje Univerziteta podjednako bitno kao i mišljenje Poljoprivredne zadruge"! Potom je ceo Beogradski univerzitet stupio u štrajk. Svi dekani, osim Dragutina Veličkovića, zajedno sa rektorom Rajkom Vračarom podržali su studente. O tome kako su se studenti ophodili prema fakultetima i Rektoratu, svedočio je tada jedan od njih Predrag Milidrag u jednom intervjuu - "Ponašali smo se odgovorno. Dragan Đilas je na primer znao ujutru da uzme metlu i da čisti plato ispred Filozofskog fakulteta od smeća koje je ostalo od prethodne večeri".

Posle vanrednih izbora održanih krajem 1992. godine, novi Savet BU je 1993. godine smenio rektora Rajka Vračara i Dragana Đilasa, studenta prorektora, kao i još jednog prorektora. U Savetu su između ostalih sedeli Mira Marković i Radoman Božović. Dragan Đilas izašao je za govornicu i rekao: "Hvala vam što ste glasali protiv mene. Veću preporuku za moj budući život od toga da me smene takvi kao vi, ne mogu da dobijem", nakon čega je napustio zgradu Rektorata. Dragutin Veličković došao je na mesto rektora Beogradskog Univerziteta nakon smene Rajka Vračara, koja je usledila nakon što je podržao studentske proteste.

Rektorat je bio blokiran i 2013, kao i 2014. godine, kada su se zahtevi studenata odnosili na cenu školarina.

Podsetimo, studenti iz Udruženja "1 od 5 miliona" blokirali su pre 13 dana zgradu Rektorata, uz zahtev da rektorka Ivanka Popović preporuči predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić razrešenje ministra finansija Siniše Malog, zbog plagiranog doktorata. Istog dana kada je počela blokada, u Rektorat su upali članovi Srpske napredne stranke, čime je ugrožena automonija Beogradskog univerziteta. Na podršku rektorke i osudu ulaska članova SNS-a u Rektorat čekalo se 12 dana. U međuvremenu, mnogi profesori Beogradskog univerziteta stali su na stranu studenata.