REVOLUCIONARNO OTKRIĆE: Da li ovaj uspeh naučnika otvara vrata lečenju opake bolesti?

Do uspešnog uzgoja ovih imunoloških ćelija naučnici su došli pretvaranjem matičnih ćelija, koje mogu da se pretvore u bilo koju vrstu ćelije u telu, u moždane imunološke ćelije koje se nazivaju mikroglija.

Mikroglija su ćelije imunološkg sistema koje reaguju na infekcije i oštećenja mozga. Reprogramirane ćelije stvorene u laboratoriju uspele su da uklone otpad bez oštećenja zdravih tkiva, što je dovelo do smanjenja upale i dramatičnog poboljšanja funkcije mozga kod miševa.

Ovaj tretman mogao bi označiti početak potpuno novog pristupa neurodegenerativnim bolestima — s potencijalnim primenama za rak mozga, multiplu sklerozu i slično.

Ispitivanja na ljudima su još daleko, ali ovi rezultati su zaista ohrabrili naučnike. Ako terapija bude mogla da deluje na ljude kao što je delovala na miševe mogla bi zauvek da promeni budućnost zdravlja mozga, uvereni su istraživači.

Rezultati sugerišu da su istraživači savladali jednu od najvećih prepreka u lečenju degenerativnih bolesti mozga: kako proći kroz krvno-moždanu barijeru. Ovaj zaštitni sloj prekriva unutrašnje površine krvnih sudova u mozgu i ima funkciju da štetne materije zadržava van ćelija.

Tradicionalni tretmani nisu uspeli proći ovu barijeru.

- Razvili smo živi sistem koji zaobilazi taj problem u mozgu i reaguje samo kada i gde je potrebno - kaže koautor i profesor neurobiologije Metju Blurton-Džons.

Tipična mikroglija pomaže, ali i šteti progresiji Alchajmerove bolesti. Kada počne nakupljanje plaka u mozgu, mikroglija kreće u akciju, otpuštajući enzime koji ga razgrađuju. No s vremenom, mikroglija počinje da gubi kontrolu, izazivajući upalu i oštećujući neurone.

Blurton-Džons i njegove kolege veruju da su pronašli su način da stvore mikrogliju koja leči oštećenja mozga bez daljeg pogoršanja.

Potrebna dodatna testiranja

-Ovaj rad otvara vrata potpuno novom razvoju terapija za mozak- kaže Robert Spitale, koautor studije i profesor farmaceutskih nauka.

- Umesto da koristimo sintetičke lekove ili virusne vektore, koristimo imunološke ćelije mozga- dodaje.

Nova terapija bi mogla doneti nadu pacijentima s Alchajmerovom bolešću i njihovim porodicama, ali moraće proći kroz još dugi niz strogih testiranja pre nego što bude mogla da se koristi za lečenje ljudi.

Istraživači upozoravaju kako je pred njima još puno posla pre nego što bude moguće testiranje na ljudima. Uz to je neophodno omogućiti i dugoročnu sigurnost za primenu na ljudima.

Međutim, taj poslednji izazov mogao bi da se reši proizvodnjom mikroglija iz matičnih ćelija pacijenta, što bi takođe smanjilo rizik od odbacivanja od strane imunološkog sistema, kažu istraživači, piše Daily Mail. U proseku od ovakve vrste testiranja do mogućnosti razvoja tretmana za ljude uobičajeno prođe oko pet godina.