Otkrivamo da li ASPIRIN treba uzimati SVAKI DAN - sa ovim voćem nikako ne sme da se meša

Aspirin ili acetilsalicilna kiselina se koristi u terapiji blažih bolova, za lečenje zapaljenja, povišene telesne temperature, ali i smanjuje mogućnost od zgrušavanja krvi i stvaranja tromba (krvnog ugruška), te ima široku primenu u kardiologiji, neurologiji, hematologiji…

Ipak, upravo to svojstvo da razređuje krv, aspirin, čak i u malim dozama, čini potencijalno opasnim jer može da izazove unutrašnje krvarenje.

Dva načina upotrebe aspirina

Dnevna terapija aspirinom može da se koristi na dva načina:

Primarna prevencija - Kod osoba koje nikada nisu imale srčani udar ili moždani udar. Nikada nisu imali operaciju bajpasa ili koronarnu angioplastiku sa postavljanjem stenta. Nikada nisu imali začepljene arterije na vratu, nogama ili drugim delovima tela. Ipak, svakodnevno uzimanje aspirina da bi se sprečili takve srčani događaji je tema višegodišnjih debata.

Sekundarna prevencija - Kod osoba koje su imale srčani ili moždani udar, bolest srca i krvnih sudova. Svakodnevno uzimanje aspirina da bi se sprečio srčani ili moždani udar kod ovih pacijenata je dobro utvrđena.

Da li treba uzimati aspirin svakodnevno?

Povremena upotreba aspirina za glavobolju, bolove u telu ili groznicu je obično bezbedna za većinu odraslih osoba.

- Ali, svakodnevna upotreba aspirina može da ima ozbiljne neželjene efekte, uključujući gastrointestinalno krvarenje. Zbog toga, nikako ne treba uzimati aspirin svakodnevno, bez konsultacije sa lekarom - navode lekari iz Klinike "Mayo" u SAD.

Kada postoji rizik od krvarenja zbog aspirina?

Sa starenjem se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Međutim, rizik od krvarenja od aspirina se još više povećava.

To, dakle, znači:

Kod ljudi koji imaju nizak rizik od srčanog udara, koristi od svakodnevnog uzimanja aspirina nisu veće od rizika od krvarenja.

Što je veći rizik od srčanog udara, veća je verovatnoća da su koristi od dnevne terapije aspirinom veće od rizika od krvarenja.

Kome se preporučuje primarna prevencija aspirinom?

Dnevna terapija malim dozama aspirina može da se preporuči za primarnu prevenciju srčanog ili moždanog udara ako:

Imate između 40 i 59 godina i u narednih 10 godina postoji veliki rizik da dobijete prvi srčani udar ili moždani udar.

Niste imali srčani udar, ali ste imali operaciju bajpasa ili ugradnju stenta, ili imate bol u grudima - anginu pektoris ili bilo koje drugo zdravstveno stanje za koje je dokazano da aspirin sprečava srčani udar ili moždani udar.

Mlađi ste od 60 godina i imate dijabetes i najmanje jedan drugi faktor rizika od srčanih oboljenja, kao što je pušenje ili visok krvni pritisak.

- Ako ste imali srčani udar ili moždani udar, ili neku drugu srčanu bolest, lekar može da preporuči dnevnu terapiju aspirinom kako bi se sprečio srčani udar ili moždani udar, osim ako nemate ozbiljnu alergiju ili sklonost ka krvarenju - ističu lekari iz Klinike "Mayo".

Kako aspirin može da spreči srčani udar?

Aspirin ima svojstvo da razređuje krv, odnosno smanjuje mogućnost od zgrušavanja krvi i stvaranja tromba (krvnog ugruška).

Ponekad se takvi ugrušci javljaju unutar oštećene srčane arterije. Ugrušak sprečava dotok krvi u srce i izaziva srčani udar. Ateroskleroza je oboljenje krvnih sudova, koje povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

Pošto aspirin smanjuje zgrušavanje krvi, smatra se da bi svakodnevna terapija aspirinom mogla da spreči srčani udar.

Preporučena doza aspirina

Niske doze aspirina - kao što su 75 do 100 miligrama (mg), ali najčešće 81 mg - mogu biti efikasne u prevenciji srčanog ili moždanog udara.

Zdravstveni radnici obično propisuju dnevnu dozu između 75 mg i 325 mg.

Šta se dešava ako prestanete da uzimate aspirin svaki dan?

Ako ste imali srčani udar ili vam je ugrađen stent, važno je da nastavite da svakodnevno uzimate aspirin i sve lekove za razređivanje krvi tačno onako kako vam je propisao vaš lekar. Nagli prekid svakodnevne terapije aspirinom može da izazove krvni ugrušak i dovede do srčanog udara.

Aspirin, ipak, nije lek za sve

Dnevna terapija aspirinom se ne preporučuje osobama koje imaju:

Poremećaj krvarenja ili zgrušavanja krvi koji uzrokuju lako krvarenje.

Alergija na aspirin, koja može uključivati astmu uzrokovanu aspirinom.

Čir na želucu koji krvari ili gastrointestinalno krvarenje u anamnezi.

Mogući neželjeni efekti svakodnevne terapije aspirinom

Moždani udar izazvan pucanjem krvnog suda: Dok dnevni aspirin može pomoći u sprečavanju moždanog udara povezanog sa ugruškom, može povećati rizik od krvarenja.

Gastrointestinalno krvarenje: Svakodnevna upotreba aspirina povećava rizik od razvoja čira na želucu. Ako već imate čir koji krvari ili gastrointestinalno krvarenje, uzimanje aspirina može da izazove krvarenje opasno po život.

Alergijska reakcija: Ako ste alergični na aspirin, uzimanje bilo koje doze aspirina može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju.

Aspirin i ibuprofen - nikako zajedno

Aspirin i lekovi kao što su ibuprofen i naproksen natrijum mogu da razrede krv. Redovna upotreba ibuprofena i naproksen natrijuma može da poveća rizik od krvarenja.

Ovi lekovi, kao i aspirin, takođe mogu dovesti do čira na želucu. Rizik od čireva se značajno povećava ako uzimate aspirin i neki od ovih drugih lekova zajedno.

Opasno mešanje aspirina sa alkoholom i borovnicama

Konzumiranje alkohola tokom svakodnevne terapije aspirinom može povećati rizik od krvarenja u stomaku, naglašavaju stručnjaci iz "Mayo clinic".