Kako se nosite sa stresom? Izmerite NIVO!

Stres naš svagdašnji

Ko danas nije stresiran, samo je pitanje kojim intenzitetom i učestalošću. Stres je sastavni deo naših života i obično se manifestuje u emocionalnom, mentalno-kognitivnom ili telesnom obliku. Povremeni stresori su bezopasni za naše zdravlje. Umereni stres je ok jer pomaže našem telu i umu da brže reaguju.Naučno je dokazano da ako neki stresor postane hroničan, može da prouzrokuje prvo značajno mentalno naprezanje, a dugoročno i velike zdravstvene probleme.

Hroničan stres koji poprima razmere ozbiljne simptomatologije kao posledice, nastaju kada stres ostane, a naše telo nema priliku da se popravi.

Kako se stres odražava na:

Mentalnom nivou

Kod anksioznih i depresivnih ljudi stres dolazi iznutra (previše brige o budućnosti kod anksioznih poremećaja, i žalost i krivnja iz prošlosti za nečim kod depresije). Tipični obrasci razmišljanja koji mogu dovesti do stresa su: strah i neizvesna budućnost, nerealna očekivanja od vas samih i od drugih, nemogućnost prilagodbe nekim promenama, i uopšteno stavovi i percepcija o vašem životu.

Emocionalno-telesnom nivou

Neki od najčešćih telesnih  simptoma u  ranoj fazi stresa uključuju: mišićnu napetost i usporeni metabolizam,  porast krvnog pritiska, a kako se stres nastavlja, mogu se pojaviti i dodatni simptomi, kao što su: gastritis,  glavobolje, probavni problemi, gubitak kose, bolesti srca, hipertenzija,  bol u leđima ili grudima, erektilna disfunkcija i gubitak libida i uopšteno niži imunitet protiv bolesti.Jako je važno da prepoznate čim postane jasno da telesno patite od stresa stručnu pomoć jer sa stresom dolaze i neke reakcije na emocionalnom nivou kao što su: teskoba, anksioznost, ljutnja, stalni umor, pad energije, nesigurnost, nemir, razdražljivost, tuga i sindrom sagorevanja.

Bihevioralnom nivou (na ponašanje)

Ponašanja kao rezultat vaših misli i emocija okidaju neke od ovih obrazaca ponašanja: iznenadne impulsivne reakcije, promene u apetitu (gubitak ili žudnja za hranom), učestalo plakanje, problemi u vezama (na porodičnom, ljubavnom ili socijalnom aspektu), prekomerno pušenje i alkohol ili zloupotreba droga i hemijskih supstanci, socijalno povlačenje.

Hronični stres

Prema kliničkom istraživanju Američke asocijacije za stres, došlo se do zaključka da postoji ukupno oko četrdesetak stresnih događaja koji imaju direktan uticaj na razvoj poremećaja i bolesti odnosno da negativno utiču na sveukupan kvalitet i dobrobit pojedinca. To je svakako vrlo koristan alat kako bi sama osoba ili stručna osoba kojoj se obrati mogla odrediti i proceniti rizike za razvoj poremećaja i bolesti odnosno ponuditi osobi neke od dostupnih alata u smanjivanju doživljaja stresa i stresnih događaja.Evo nekih od najstresnijih događaja* koji nas najviše pogađaju i koji se mogu negativno manifestovati na naše zdravlje ako se ne procesuiraju (ne "prerade").

DOGAĐAJ

1. Smrt supružnika/partnera: 100 bodova

2. Razvod braka: 73 boda

3. Razdvojenost braka: 65 bodova

4. Zatvorska kazna: 63 boda

5. Smrt člana uže obitelji: 63 boda

6. Lična povreda ili bolest: 53 boda

7. Brak: 50 bodova

8. Gubitak posla: 47 bodova

9. Bračno pomirenje sa supružnikom: 45 bodoba

10. Penzionisanje: 45 bodova

11. Velika promena u zdravlju ili ponašanju člana porodice: 44 boda

12. Trudnoća: 40 bodova

13. Seksualni poremećaji: 39 bodova

14. Rođenje novog člana porodice: 39 bodova

15. Promena radnog mesta: 39 bodova

16. Velika promena finansijske situacije: 38 bodova

17. Smrt bliskog prijatelja: 37 bodova

18. Promena zanimanja: 36 bodova

19. Velike promene u broju rasprava sa bračnim (emocionalnim) partnerom: 35 bodova

20. Uzimanje hipoteke (na kuću, vlastiti posao…): 31 bod

21. Overa na hipoteku ili kredit: 30 bodova

22. Velike promene odgovornosti na poslu (promocija, degradacija…): 29 bodova

23. Odlazak deteta iz kuće (brak, odlazak na fakultet, odlazak u vojsku…): 29 bodova

24. Problemi sa rođacima partnera: 29 bodova

25. Značajan lični uspeh: 28 bodova

26. Početak ili završetak radnog odnosa bračnog (emotivnog) partnera van kuće: 26 bodova

27. Početak ili prestanak formalnog školovanja: 26 bodova

28. Velika promena životnih uslova (nov stan, renoviranje, selidba…): 25 bodova

29. Velika promena životnih navika (promjene stila oblačenja, priključivanje udruženjima, prestanak pušenja…): 24 boda

30. Problemi sa šefom: 23 boda

31. Velika promena radnog vremena i uslova rada: 20 bodova

32. Promena prebivališta: 20 bodova

33. Promena škole: 19 bodova

34. Velika promena u korišćenju slobodnog vremena: 19 bodova

35. Velika promena u verskim aktivnostima: 18 bodova

36. Velika promena u društvenim aktivnostima: 17 bodova

37. Potraživanje zajma ili kredita (za stan, automobil, i sl.): 16 bodova

38. Velike promene u navikama spavanja: 15 bodova

39. Velika promena u broju članova porodice za vreme porodičnih okupljanja: 15 bodova

40. Velike promene u navikama ishrane: 13 bodova

41. Odlazak na godišnji odmor i praznici (Božić, Uskrs…): 12 bodova

42. Manji prekršaji zakona (kazna za nepropisno parkiranje, prelaženje prolazak kroz crveno svetlo na semaforu, remećenje javnog reda i mira…): 11 bodova

Sada saberite sve bodove i napišite ukupan broj!           

Rezultat od 300 ili više bodova na lestvici stresa ukazuje na visok stres. Ovo ukazuje da je osoba izložena povećanom riziku od razvoja bolesti.Rezultat između 150 i 299 bodova ukazuje na umerenu količinu stresa. Rezultat ispod 150 ukazuje na nisku količinu stresa.