Imunološka terapija - šansa da se smrtonosna bolest prevede u hroničnu (TREĆI DEO)

Poslednjih petnaestak godina sa pojavom molekularno-biološke i imunološke, personalizovane terapije, situacija se znatno menja i otvaraju se nove mogućnosti za mnogo efikasnije lečenje. Kod nonmikrocelularnog karcinoma pluća, ako se otkrije u ranom stadijumu, operacijom se može postići izlečenje.
Nekada operacija može podrazumevati odstranjenje samog tumora, što je jako retko, češće lobusa ili celog plućnog krila, a nekada se pre ili posle operacije primenjuje i hemio i/ili zračna terapija. Mikrocelarni karcinom pluća nije operabilan zato što, kada se otkrije, verovatno već postoje metastaze u drugom plućnom krilu, jetri, mozgu, kostima. Ovaj tip karcinoma dobro reaguje na savremenu hemio i zračnu terapiju.

Veliki napredak u lečenju malignih bolesti postignut je primenom savremenog lečenja imunoterapijom. Za razliku od hemioterapije, koja deluje i na tumorske i na normalne ćelije, terapija na molekularnom nivou deluje ciljano na ćelije tumora, a takođe ima i drugih prednosti, kao što je manja toksičnost i veća efikasnost.
Imunoterapija je novi antitumorski vid lečenja koji se primenjuje kod karcinoma svih organa, uključujući i karcinom pluća, tako što stimuliše imuni sistem da prepozna, napadne i uništi strane ćelije raka.

Imunoterapija je nastala na temeljima biologije karcinoma sa jedne i imunskog sistema sa druge strane. Glavni cilj primene ovih lekova jeste pružanje pomoći imunskom sistemu da prepozna i efikasno eliminiše ćelije raka.

Odluku o tome ko može da primi imunoterapiju donosi konzilijum za pluća na osnovu PH i imunohistohemijskog nalaza, stadijuma u kome se tumor nalazi i kompletnog zdravstvenog stanja pacijenta. Imunoterapija je u Srbiji za sada odobrena samo za lečenje nemikrocelularnog karcinoma pluća.
Pošto se radi o savremenom, veoma skupom načinu lečenja, u bolnicama u Srbiji se ovim novim lekovima, o trošku RFZO, leči tek deset odsto pacijenata obolelih od karcinoma pluća.

Većina pacijenata koja prima imunoterapiju je u odmakloj fazi bolesti, što znači da je tumor lokalno uznapredovao, da postoje metastaze, da se karcinom nalazi u III B ili IV stadijumu.

Neki pacijenti uopšte nisu kandidati za imunoterapiju zbog tipa tumora: mikrocelularni, nonmikrocelularni koji nemaju detektovane određene mutacije ili zbog drugih zdravstvenih problema i veoma lošeg opšteg stanja. Imunoterapija se primenjuje u kratkoj infuziji u određenim intervalima, najčešće jednom u tri nedelje, u dnevnoj bolnici zdravstvene ustanove.
Prvi rezultati imunoterapije se obično postižu brzo u vidu poboljšanja opšte kliničke slike pacijenta, a krajnji rezultati se nekad pokažu nakon nekoliko nedelja. Neželjena dejstva imunoterapije u većini slučajeva nisu ozbiljna, kratko traju i ne zahtevaju prekid lečenja.

Rezultati lečenja ovih pacijenata su veoma ohrabrujući. Kod mnogih pacijenata dolazi do dugotrajnog  delimičnog ili potpunog povlačenja tumora. Na taj način karcinom pluća, postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Kod nekih pacijenata kod kojih su terapije primenjene, zabeležena su dugotrajna, delimična ili potpuna povlačenja i metastatskih tumora.

U budućnosti možemo očekivati da imunološka terapija bude osnovni vid lečenja većine karcinoma.

Nažalost, znatnom broju bolesnika bolest se povrati, "pobegne" imunološkoj kontroli. Zbog toga, imununoterapija nije čudotvorni lek za karcinom iako je trenutno najefikasnije sredstvo u lečenju pojedinih karcinoma. Cilj lečenja u onkologiji svakako jeste izlečenje.

Kada to nije moguće, međuciljevi su i produženje života, smanjenje simptoma i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Sa imunoterapijom su veće šanse da se bolest drži pod kontrolom i da se životni vek pacijenata sa karcinomom pluća znatno produži.

Dr Slavica Plavšić

KRAJ