Lečenje gojaznosti u Kliničkom centru Srbije

U Srbiji se sa viškom kilograma bori skoro 55 odsto stanovništva, a svaki peti građanin je gojazan.

Srbija je takođe u samom vrhu na listi evropskih zemalja po broju gojazne dece, a zapuštenost u ishrani i fizičkim aktivnostima dovela je do toga da na preglede dolaze tinejdžeri stari 15 godina, a teški i do 200 kilograma.

Gojaznost značajno povećava rizik od dijabetesa, bolesti koštano zglobnog sistema, steriliteta ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki, materice i iznenadne srčane smrti.

Gojaznost se definiše pomoću indeksa telesne mase i ukoliko je on iznad 30kg/m2, možete biti uključeni u program lečenja u Centru za gojaznost koji je prilagođen odraslim osobama od 18 do 65 godina starosti.

Kako do pregleda

Prvi pregled zakazuje izabrani lekar u Domu zdravlja elektronskim putem. Za pregled je potreban uput za Ambulantu za gojaznost i osnovne laboratorijske analize – navedene na sajtu prilikom zakazivanja. Zatim se kontrolni pregled zakazuje prilikom pregleda u Centru u periodu važenja uputa.

O hirurškom lečenju gojaznosti

Danas živimo u epidemiji gojaznosti, prosečna gojazna osoba preko 22 puta prolazi kroz različite režime ishrane i fizičke aktivnosti, pre nego što svoj problem reši barijatrijskom hirurgijom.

Hirurško lečenje gojaznosti (metabolička / barijatrijska hirurgija) je vid lečenja koji dugotrajno pomaže u rešavanju problema gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i povišenih masti u krvi.

Gojaznost

Komplikacije koje nastanu zbog gojaznosti i – kad treba otići kod lekara

Hirurško lečenje je predviđeno za osobe od 18 do 60 godina starosti, sa indeksom telesne mase >40kg/m2 ili iznad 35kg/m2 koje imaju komplikacije gojaznosti kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak, prekide disanja tokom sna (sleep apnea), funkcionalne ili mentalne poremećaje usled gojaznosti.

Odluku o indikaciji za hirurško lečenje donosi konzilijum nakon najmanje 6 meseci uspešnog konzervativnog lečenja. Indikacija se postavlja na osnovu BMI, metaboličkih bolesti, uvida u efekat dijetoterapije, saradnju pacijenta tokom lečenja i procene kardiologa, pulmologa, psihijatra i anesteziologa.

Ko ne može da bude operisan?

Gojazne osobe sa BMI manjim od 35kg/m2 ili manjim od 40kg/m2, ako nemaju druge metaboličke bolesti.

Osobe mlađe od 18 ili starije od 60 godina nisu pogodne za barijatrijske operacije.

Osobe kod kojih dijetski režim ne dovodi do smanjanja telesne mase bar 5% za 6 meseci se smatraju nedovoljno angažovanim u sopstvenom lečenju i kod njih se ne očekuje željeni efekat operacije.

Osobe sa nedovoljno kontrolisanim psihičkim oboljenjem, poremećajem ishrane (bulimija, „binge eating“) ili lečeni od bolesti zavisnosti kao i oboleli od maligne bolesti koja je lečena u poslednjih 5 godina takođe ne mogu da budu operisani.

Šta je važno da pacijenti znaju pre nego što se odluče za hirurško lečenje gojaznosti?

Neke hirurške procedure zahtevaju posebnu dijetsku pripremu i određeni režim ishrane posle operacije kao i nadoknadu vitamina i minerala koja je doživotna. Pacijent je, zbog mogućnosti posledica nedovoljnog unosa određenih hranljivih materija u riziku od nastanka oboljenja kostiju, nervnog sistema i malokrvnosti, zbog čega je nakon barijatrijskih operacija potrebna dugogodišnja redovna kontrola U Centru za gojaznost.

Barijatrijske operacije ne rešavaju problem gojaznosti same po sebi! Neophodno je angažovanje gojazne osobe da se postigne željeni efekat operacije koje podrazumeva dijetoterapiju i fizičku aktivnost i posle operacije.

Odeljenje za stacionarno lečenje gojaznosti se nalazi na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, u ulici Dr Subotića starijeg broj 13, na I spratu.