Kada organizam upozorava da je pred kolapsom?

Jedan od znakova da preuzimate previše obaveza na sebe je da osećate konstantan umor, odnosno da i nakon dnevnog ili noćnog odmora u krevetu se budite umorni. Možda ne pravite dovoljno pauza na poslu ili prelazite s jednog radnog projekta na drugi bez odmora. Takođe, jedan od znakova hroničnog umora jeste osećaj nemira u situacijama kada nađete vremena da se opustite.

Spavanje je jedna od prvih stvari koja se remeti kada ste pod stresom ili preopterećeni. Obratite pažnju ako ostajete budni pokušavajući da završite projekat ili ako se budite tokom noći odnosno u rane jutarnje sate i nakon toga ne možete da zaspite ponovno.

Promene u prehrambenim navikama takođe mogu biti dobar pokazatelj kada je pravo vreme da napravite pauzu. U nekim slučajevima možete primetiti da jedete manje nego obično ili da preskačete obroke, a da toga niste ni svesni. S druge strane možda ćete primetiti da jedete više nego obično i da ste uvek u potrazi za obrokom, čak i ako niste gladni. Obe situacije mogu biti znak stresa.

Ako vam je teško da idete do posla ili izgubite interesovanje za stvari u kojima ste nekada uživali, to može značiti da ste došli do tačke sagorevanja. Visok nivo stresa može pretvoriti aktivnosti u kojima ste nekada uživali u monotone zadatke koje obavljate samo jer su vaša dnevna obaveza.

Česte bolesti mogu biti znak da stres utiče na vaš imuni sistem. Previše stresa može smanjiti sposobnost ljudskog organizma da se bori protiv infekcije.

Prekomerni stres može učiniti da se osećate fizički i psihički iscrpljeno - čak i nakon 9 sati sna.

Da li se trudite da pratite šta se govori tokom sastanka? Ili sebe zateknete da ponovo čitate dva ista reda kada pokušate da se opustite uz dobru knjigu? Niko nije imun na blagu zaboravnost s vremena na vreme. Ali, ako otkrijete da vam uobičajeni radni zadaci traju duže ili da vam je teže da ih obavite, možda ih imate previše pred sobom.

Normalno je da se s vremena na vreme osećate potišteno kada su u pitanju vaš posao i druge aktivnosti, ali ne bi trebalo da se stalno osećate demoralisanim zbog onoga što radite. Vaše svakodnevne radne aktivnosti i zadaci treba da vam daju osećaj zadovoljstva i sreće nakon što ih završite.

Da li češće nasrćete na ljude? Da li vam svi idu,"na živac", u poslednje vreme? U početku, sindrom sagorevanja na poslu može izgledati kao blaga napetost i razdražljivost, ali se brzo može pretvoriti u izlive besa na poslu ili kod kuće. Možda čak i ne znate na šta ste ljuti - samo zato što ste u stalnom nervoznom stanju.

Obraćanje pažnje na svoj osećaj frustriranosti može biti od pomoći da utvrdite da li preterujete i zbog najmanje sitnice.