Ana Stanić o detinjstvu: Svaka zgrada je imala svog kriminalca

Ana je detinjstvo provela u novobeogradskim blokovima, a o tom periodu je sada govorila za pomenuti medij i napomenula da nije bilo lako odratstati u takvoj atmosferi.

- Tamo sam živela petnaest godina, ali najviše pamtim period od kraja osnovne i celu srednju školu. Bile su to one grozne devedesete, kada je svaka zgrada imala svog novog kriminalca. Odjednom čuješ da je ovaj momak postao opasan, da onaj ima pištolj… Dešavalo se da ti neko priđe i kaže: Ajde sa mnom u kola da te odbacim do kuće, a ti si morao da nađeš način da se izvučeš iz situacije. Ako si uobražena - iritiraćeš ih. Ukoliko počneš da kukaš - opet ćeš ih nervirati. Najveće šanse da te ostave na miru imala si ako se ponašaš kao ortak. Instinktivno sam tako reagovala, a onda sam videla da to donosi dobre rezultate - ispričala je pevačica.

Srednjoškolske dane je provela prilično buntovno i u čestim celonoćnim izlascima.

- Dovoljno je reći da sam sa drugaricama u grad išla auto-stopom. Naravno, roditelji za to nisu znali. Zamislite tri klinke od sedamnaest, osamnaest godina, skockane, našminkane, u jedanaest uveče, kako u pomenutim blokovima stopiraju - prisetila se Ana i dodala:

- Sreća nas je pratila, pa nismo naletale na agresivne osobe, mada činjenica je da je onima u čija smo kola sedale moglo svašta da padne na pamet. Dešavalo se da nekog ko nas je povezao pozovemo u provod, pa da ostatk večeri provedemo u društvu. Zapravo, rizičnije je bilo kada smo se vraćale kući. Na noćni prevoz nije se moglo računati, pa bismo ili našle nekog da nas poveze ili opet stopirale. Jedva sam čekala dan kada ću imati svoja kola, da više ne razmišljam o autobusima i organizovanju ko će nas voziti kući. Već sa osamnaest počela sam da vozim - navela je ona.

Kada je u pitanju period koji je provela kao deo grupe Mobi Dik, mnogi imaju utisak da o tom vremenu nerado govori. Da li se iz današnje perspektive svega seća sa osmehom?

- U početku sam imala potrebu da se distanciram od onoga što sam bila nekad i da ljudi private novu mene. Sada, kada je prošlo dovoljno vremena, mogu na pitanje da odgovorim potvrdno. Čak i ako je bilo loših i teških stvari, sa ove distance mi sve deluje dečje, pa se i tog perioda sećam s nostalgijom, svesna da me je specifičan razvojni put i učinio osobom kakva sam danas - zaključila je Stanić.