Očaj i srpski ponos: Užas i nastanak pesme Đurđevdan

Naime, ova čuvena pesma nastala je u ljudskoj nemoći i očaju, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba koji su vozovima smrti na Đurđevdan 1942. godine transportovani za Jasenovac, odakle se vratio svaki deseti Srbin od njih 3.000 koliko ih je odvedeno tog 6. maja iz Sarajeva za Jasenovac.

Profesor doktor Žarko Vidović je pre nekoliko godina ispričao, kao preživeli svedok tog vremena, kako je to izgledalo.

- 6. maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: 'Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'. Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo - ispričao je on, piše sajt RTS.U tim vozovima smrti koji su išli za Jasenovac, u jednom trenutku rodila se pesma "Đurđevdan" koja se najpre zaorila iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva "Sloga" iz Sarajeva, a onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.

Nažalost, odgovor protivnika je odmah stigao, pa su tako prozori na vagonima zatvoreni i nije bilo više vazduha, te su mnogi Srbi preminuli i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda, odajle su prebacivani u vagone za Jasenovac.