Henda: U košarci "lebdeo", a onda stvorio kultne pesme (VIDEO)

Sarajevski kantautor Mugdim Avdić Henda je dobro poznato ime u regionu.

Rođen na Bistriku 3. januara 1953. godine, od 1970. do 1978. aktivno se bavio košarkom, a kao junior Košarkaškog kluba Mlada Bosna nasledio je dres s brojem sedam od Davorina Popovića. Nakon košarkaške karijere ("U košarci sam lebdeo", rekao je jednom) posvetio se radu u studiju za grafički dizajn "Buba Švaba" u kojem je imao priliku da ispolji svoju kreativnost. Radio je omote za albume, plakate, prelome časopisa i knjiga, a uskoro dobio priliku da snimi svoj album prvenac koji je jednostavno nazvao "Henda".

Iako je postigao značajan uspeh već na samom početku muzičke karijere, 1984. godine, odnosno na trećem albumu, objavlio je pesmu koja ga je lansirala u neslućene visine.

"Gdje si dušo, gdje si rano?" je kompozicija u kojoj su se tada, kao i danas, prepoznali svi zaljubljeni, rastavljeni i ostavljeni. Po njoj je treći album dobio ime, a zanimljivo je i da je jedina koja se oslanjala na folklor.

- Uzeo sam taj deo koji mi je od malih nogu u glavi, kao i mnoge lepe narodne pesme. Sve što je spontano je lepo. A to se pokazalo i kod ove pesme. Sve je završeno za pet minuta. I bez tog dela pesma bi bila lepa pop pesma. Ali, ubacivanje tog dela kazuje da pesma mora da ima geg. A to najbolje zna Goran Bregović - ispričao je Avdić u intervjuu za Yugoton davne 1986. godine.

Istom prilikom se poznati Sarajlija osvrnuo i na kompoziciju "Fale mi noćas moja raja".

- Danas imamo "Zetru" i "Skenderiju". Tamo se okupljaju mladi, održavaju programi. Ali, meni se čini da se niko ne druži. Zapravo, nema onih nekadašnjih karakterističnih starih druženja u kojima je FIS bio hram svega. I sporta, i muzike… To mi je palo na pamet kada sam bio u Njujorku i osećao se veoma sam. Falila mi je ta raja i ta druženja - rekao je tada Henda.

Kada je počeo rat na ovim prostorima i kada je Sarajevo postalo glavna meta, Mugdim je napisao pesmu "Sarajevska raja". On je za portal Klix.ba pre četiri godine ispričao kako je nastala ova kultna pesma.

- Živeo sam na Dobrinji u ulici Omladinskih radnih brigada kad je počeo rat. U tom naselju je bilo mnogo poznate gradske sarajevske raje, umetnika, profesora, sportista, lekara... Kada je u aprilu '92. godine počelo 'puškaranje' po Sarajevu pucalo se sa svih strana iz snajpera, postavljane su barikade, a ja nisam ni slutio kakvo se zlo nadvija nad gradom. Još se moglo koliko-toliko slobodno kretati, a kada je mene i suprugu na barikadi u Kasindolskoj ulici zaustavio jedan balavac s automatskom puškom u ruci shvatio sam da je 'vrag odnio šalu' - prisetio se Henda početka rata i atmosfere koja je poslužila kao "inspiracija" za "Sarajevsku raju":

- Kada sam prvi put pokušao da otpevam i snimim tu pesmu eksplodirala je granata negde blizu naše zgrade, a ja sam samo u pola reči zanemeo. Nije to bio strah, već samo prirodna reakcija. Sedeo sam tako s upaljenim kasetofonom i čekao da prestane granatiranje. Čekao sam dosta dugo, a onda sam shvatio da neću ništa snimiti ako budem čekao struju i prestanak granatiranja. Na jednom takvom snimku, dok sam pokušavao da otpevam pesmu, zabeleženo je čak 15 eksplozija granata. Poslao sam taj snimak na kaseti mom drugu Neni na televiziju, a tada je jedina komunikacija Dobrinje s gradom bila moguća ambulantnim vozilima kojima su se prevozili teški ranjenici u bolnicu Koševo. Neno je uz pomoć drugih muzičara na moj snimljeni glas i gitaru snimio ostale instrumente i konačno smiksao pesmu. Bio je to prvi put, zbog okolnosti u kojima smo se nalazili, obrnut proces načina studijskog snimanja, jer se po pravilu prvo snime svi instrumenti višekanalno, pa se na kraju snimi vokal - objasnio je on.

Tada je priznao da je tokom rata tri puta zaplakao, ali svaki put od radosti.

- Prvi put je to bilo kada mi je drug Neno vratio smiksanu pesmu. Kompletna ideja snimanja te pesme mi je bila gotovo nemoguća misija, a na početku mi je sve izgledalo kao neki daleki put. Pesmu “Sarajevska raja” sam posvetio trojici Sarajlija, bivših drugova, kolega i poznanika, a danas ne znam kako bih ih nazvao. Jedan od njih je bio u Parizu, drugi u Beogradu, a treći je rekao da to nije njegov rat - ispričao je tada Henda.