Vlado Georgiev - Barba, boemski koncerti uprkos svemu

Skromna najavna forma - bez preskupih reklama na ijednoj nacionalnoj frekvenciji, bez hiljadu bilborda, bez podele besplatnih karata, uz pratnju kleveta po tabloidima koji su listom zauzeti Vladovim nipodaštavanjem, dve večeri zaredom napuniti "Sava centar" do poslednjeg mesta, u periodu kada uveliko traje novogodišnja euforija i svi su zauzeti slavama, uspeh je kakav je teško razumeti ako se ne zagrebe malo ispod površine.

Vlado Georgiev nema kompromisa u ljubavi, kao ni u životu. To glasno kaže u svom umetničkom izrazu, ali i u intervjuima. Zbog toga trpi ogromne gubitke, ali nema kompromisa! Nije lako shvatiti da koncerti jednog od najplodnijih srpskih autora i izvođača 21. veka nemaju sponzora, ali to je činjenica i to je posledica odsustva Vladove želje da pravi ikakve kompromise.

I zbog toga se sudbina odnosi beskompromisno prema Barbi - dodeli mu vanzemaljski talenat i harizmu, ali ga pošalje da u jeku trgovine osećajima i istorijom, koju vladari zloupotrebljavaju radi svog opstanka na tronovima, u dve države peva ili pjeva narodu ili narodima p(j)esme koje povezuju. Jedini je Barba taj koji je usred Herceg Novog u stanju da zapeva "Tamo daleko" i totalno utiša prepuni trg, gotovo koliko i prepuni "Sava centar" u Beogradu sa izvođenjem "Još ne sviće rujna zora".

- Koliko posla imamo u poslednje vreme, počeću sam da sviram koncerte - rečenica je kojom je Vlado najavio prvu pesmu na subotnjem koncertu i koja je cena beskompromisnog stava ovog jedinstvenog umetnika.

Koncert je započeo sam za klavirom uz "La Paloma", baskijskom pesmom iz 19. veka, autora Sebastiana Iradiera, koja govori o golubu kao vesniku mira "koji nam je ovih dana tako potreban na ovim prostorima". Nastupajući dalje "kao predgrupa samom sebi" Barba je solo izveo i "Canto" legendarnog Đina Vanelija.

Treća na redu je jedna od pesama koje su obeležile prvi Barbin album, ali i mnoga zaljubljivanja sa početka ovog veka - "Put do srca tvog". Georgiev ovu pesmu kreće sam na klaviru, da bi se na prvom refrenu podigla zavesa "Sava centra" i u dvoranu uvela, kako malo kasnije reče Dragoljub Đuričić, "jedan od najboljih pratećih bendova na ovim prostorima" uz oduševljenje publike u prepunom "Sava centru".

Jedna od pesama sa ljubavnim, ali i životnim stavom u opusu Georgieva je "Hoću život svoj" sa poslednjeg objavljenog albuma "Daljina" iz 2013. godine. Njom kantautor iskazuje svoj stav, ali i uvodi publiku u blok "nesnimljenih, boemskih pesama" koje je Vlado Georgiev rešio da prvo izvede publici, pa tek onda useli na novi album.

Slede "Samo jedan tren mi daj", "Pesma o vinu", "Trebam te ja", "Tražim jedan sto", kao i "Vreme laži" koja je, iako nesnimljena, postala VG klasik zahvaljujući živom izvođenju na koncertima i u poslednjoj emisiji Ivana Ivanovića na TV Prva što Ivanovom prisustvu u publici dodaje na značaju.

Vraćanje na VG klasike obeležila je pesma "Ja živim sam", ali je neplanirano tu pesmu obeležila prosidba koja se desila ispred same bine. Publika "Sava centra" je odreagovala ovacijama, a Barba nakon pesme sa "Moja draga i ja ne priznajemo matičara, ali neka vam je na sreću i zdravlje".

Sa albuma "Daljina" usledila je i "Reci ne ili da", da bi se niz hitova nastavio pesmama sa prvog albuma "Navika" - "Lažljiva" i "Lažni ljudi" na kojoj je gost i "komšija iz Herceg Novog", Dragoljub Đuričić i to, kako reče, 50. put.

Sledi jedan od najvećih hitova sa drugog albuma "Žena bez imena", pesma "Mi nismo mi" koju je u završnici Vlado Georgiev iskoristio da pošalje poruku "Ja ne mogu da živim u laži" nekome – kome, zaključite sami. Sledi blok mega hitova koje predvodi "Devojka za 2 minuta", a nastavlja "Anđele", koja već standardno u sebi ima ugrađeni 007 rif. Uzavrela sala "Sava centra" dobija novi talas emocija nezvaničnom ljubavničkom himnom ovih prostora, pesmom "Jedina", a onda i energetski udar sa "Iskreno".

A onda, kada niko nije očekivao, Vlado Georgiev, seda za klavir i sam izvodi "Još ne sviće rujna zora". Usred Beograda, sam i sa najavom "Danas je u Nikšiću bio veliki dan", Vlado Georgiev šalje poruku jedinstva, bliskosti i razuma, u inat svima koji su ga letos posle snimka iz Herceg Novog pitali što ne izvede "Još ne sviće rujna zora" u Beogradu. Pa evo, izveo je. I najavio glumca Petra Božovića koji je, vidno ushićen emocijama prepune sale izveo svoj performans, skromno govoreći da "on Vladu služi da ga odmeni dok se presvuče".

Skinuvši leptir mašnu i crno odelo sa početka koncerta, Barba je u nastavku koncerta i kežual izdanju publiku počastio svojim klasicima - "Sama bez ljubavi" i "Samo mi reci da znam" sa prvog albuma, pa onda sa "Tamo daleko" kojom je, kako reče, "zaboravio da isprati Petra Božovića". Podsećamo, izvođenjem ove ljubavne pesme je letos na humanitarnoj manifestaciji u Herceg Novom, Vlado Georgiev zatalasao mnoge duhove kojima je nešto smetalo, ali nisu umeli da kažu šta. Svakako, mi umemo da kažemo i stojimo iza toga da je Georgiev, i zbog ovoga, mnogo više od harizmatičnog kantautora na balkanskim prostorima.

Privodeći zvanični deo koncerta kraju, Barba i bend izvode "Hej ti", koja je objavljena kao singl 2009. godine, a potom, uz podršku četrnaestogodišnjeg gitariste, Alekse Danića završavaju sa "Zbogom, ljubavi".

Na bis se bend vraća posle erupcije u sali i izvodi sada već klasike "Ako mi loše krene", "Žena bez imena", "Tropski bar" (ovoga puta bez repovanja), "Nisam ljubomoran", a tročasovni nastup završavaju već tradicionalno, sa "Do svitanja".

Šta reći nakon koncer(a)ta? Publika koja voli nastupe po najvišim svetskim standardima je srećna što u Srbiji postoji ovakav izvođač i autor. Njegov nastup "iz drugog pokušaja" u Areni, 2014. godine, sa binom u centru sale je i danas najviše postavljena lestvica u performansima na ovim prostorima.

Vlado Georgiev je čovek koji energijom, harizmom i umetnošću može da napiše umetničke pesme, pretvori ih u hitove i to sve izvede sa vrhunskim 10+članim bendom. Jedino što se može "zameriti" Barbi je činjenica da je od poslednjeg albuma "Daljina" izdao zvanično samo jedan singl "Tebe žedan" i što je dozvolio da ga politička svakodnevica i spletkarenja izbace iz ritma jednog od najboljih i najplodnijih autora i producenata na ovim prostorima.

Ipak, kada se zna koliko je teško na ovim prostorima živeti na svoj način, po svojim pravilima i bez kompromisa, ostaje samo da ne zamerimo išta, već da se nadamo da će neka nova i bolja vremena vratiti i osmeh i Barbi u stvaralačko-produkcijski ritam jer takav je neophodan kulturi i stvaralaštvu našeg vremena.