Džoan Kroford: Kalkulativna diva toksičnog Holivuda

Gluma i ples

- Niko nije odlučio da Džoan Kroford mora da bude filmska zvezda. Postala je zvezda jer je ona sama odlučila da tako bude – često je tokom karijere u Holivudu ponavljala jedna od slavnih scenaristkinja Frederika Sagor.

I kada se osvrnemo na život i karijeru Kroford, problematične male Teksašanke (raskalašno i za to vreme kontroverzno ponašanje koje su konzervativni krugovi smatrali bestidnim, četiri braka i tri razvoda, burne veze, javne svađe sa kolegama, slavnim prijateljima i partnerima), jasno je da joj ta "samopromotivna" strategija promenila život, otvorila joj vrata velikim ulogama. Ali, i da je učinila atmosferu u kojoj je stvarala i gradila karijeru, krajnje toksičnom.

Nakon kratkog perioda glume i plesa na Brodveju početkom dvadesetih godina prošlog veka, Kroford je želela nešto više, pa se prelaz na holivudske stepenice učinio kao jednostavan i logičan potez. Njena prva uloga zapravo je bila "duplerska“ – režiseru Monti Belu za film "Lady of the Night“ 1925. bio je potreban neko da "pokriva“ legendu Normu Širer i Kroford se našla u ovoj kombinatorici. Iako su usledile simpatične, ali krajnje sporedne uloge, mlada Kroford nikako nije uspevala da se pokaže u pravom svetlu i bila je pod konstantnim pritiskom.

"Samopromotivna“ strategija rezultirala je kompleksnijim i važnijim ulogama koje su dolazile krajem dvadesetih, da bi se Kroford napokon uvukla u stelarni ansabl legendarnog filma "Grand Hotel“ Edmunda Guldinga 1932. Ipak, interesantno, bila je jedna od onih holivudskih zvijezda koje su često nazivali "otrovom blagajne“, što je etiketa koja je tehnički značila da ni njihov talenat nije uspeo da zadrži entuzijazam kod publike.

Oskar i kontroverza

Nakon nekoliko filmova koje je radila sa režiserom Frenkom Borzazom, usled pada popularnosti, Kroford je prihvatila sugestiju velikog Džordža Cukora koji joj nudi zanimljivu sporednu ulogu u "The Women“ iz 1939. godine. Radi se o fenomenalnom komadu u kojem igraju isključivo zene, u kojem je za scensku suparnicu imala, opet, Normu Širer.

Dolaskom četrdesetih godina došle su i ozbiljnije i upečatljivije fabule, u kojima je Kroford uspevala da iskoristi onaj problematičan segment ličnosti, koji joj nije dao mira na početku karijere. Nakon što joj je Cukor ponudio dve jake uloge početkom decenije, Kroford je mesecima ubeđivala Majkla Kurtisa da joj poveri glavnu ulogu u legendarnom filmu "Mildred Pierce“ 1945. Od tog trenutka za Kroford i njenu karijeru su stvari mnogo jasnije, i sva vrata su bila otvorena, sve potencijalne filmske fabule stizale su pred njen prag. A njen strah da usled manjka referenci s početka karijere, neće uspeti da ostavi pečat u Holivudu, više nije bio sasvim opravdan.

Iako je tokom karijere, od skoro šest decenija, Kroford bila deo oskarovskih zanimljivih priča, slavna glumica je trijumfovala samo jednom, 1946. godine, upravo u kategoriji najbolje ženske uloge. U "Mildred Pierce“ fenomenalnog Majkla Kurtisa, po tekstu velikog pisca Vilijama Foknera, Kroford je igrala razvedenu ženu koja je morala da se pobrine za izuzetno problematičnu i nezahvalnu ćerku.

Ova kompleksna uloga za Kroford, na koncu i više od tri decenije kasnije, se posmatrala i kao krajnje životno i ironično iskustvo i svedočanstvo. I to s obzirom na aferu sa kojom se glumica morala suočiti kada je jedna od njenih usvojenih ćerki, Kristina, napisala memoare o majci u kojima je predstavila kao izuzetno manipulativnu figuru, koja ju je čak i zlostavljala. A čuveni memoari "Mommie Dearest“ Vilijama Foknera iz 1978. dobili su adaptaciju Frenka Perija samo tri kasnije, u kojoj je uloga Kroford poverena slavnoj Fej Danavej.

Ključna prekretnica

Kroford je nakon oskarovskog uspeha sa Kurtisovom dramom bila nominovana dva puta u kategoriji najbolje glumice: za ulogu u krimi-drami, noaru "Possessed“ Kurtisa Bernaharta iz 1947. godine i za ulogu u izuzetno zanimljivom trileru "Sudden Fear“ Dejvida Milera iz 1952. Dok je prvi put izgubila od Lorete Jang za popularni "The Farmer's Daughter“ (H. S. Poter, 1947), drugi put je bila poražena od Širli But i romanse ,,Come Back, Little Sheba“ (Danijel Man, 1952).

Pedesete su se pokazale kao važna prekretnica na njenom filmskom putu, igrajući izuzetno kompleksne uloge, od kojih se najbolje ističe psihološka drama "Autumn Leaves“ (1956), legende Roberta Aldriha, koji je za ovu filmsku igru nagrađen Srebrnim lavom u Berlinu. Iako neplanirano, za Aldriha je ovaj komad bio je svojevrstan test, da li će i kako pružiti iskusnoj Kroford ulogu u ostvarenju koje je "skuvao“ 1962, "What Ever Happened to Baby Jane? “. Radi se o filmu u kojem je uspeo da, za to vreme, spoji nespojivo: stare rivalke, Kroford i legenda Holivuda Bet Dejvis, morale su "sestrinski podijeliti“ filmsko platno.

Šezdesete su tako postale transformacijska dekada za Kroford koja je, kako je vreme prolazilo, a s njim i njena popularnost, želela one filmske priče koje su predstavljale krajnju suprotnost onome što je obeležilo početak njene karijere. Iako je nakon Aldrihovovog psiho-trilera dobijala manje značajne uloge, Kroford je sasvim čvrsto održala onaj stepen ozbiljnosti, kako su je tada doživljavali u Holivudu.

Na koncu, Kroford je uspela u nameri da iz potpune anonimnosti dođe u poziciju da "diriguje“ i sama odlučuje, koji će je scenario sačekati na radnom stolu. Ipak, kada pogledamo sveukupnu karijeru, čini se kao da većina režisera koji su želeli da radi sa njom, nisu uspeli da iz ove zvezde izvuku onaj potpuni maksimum. Kroford možda jeste primarno želela da bude zvezda, a u toj nameri je uspela.

Ali ostaje pitanje, da li je mogla biti i mnogo veći deo kvalitetnog kolača, koji je Holivud u zlatnoj eri imao da ponudi.