Slavni život i tragična smrt Bekima Fehmiua

Njegove kultne uloge u filmovima: "Specijalno vaspitanje", "Skupljači perja", "The Odyssey", "Black Sunday", "Hot Years", "The Deserter" i "Roj", ostaće zapamćene kao umetnička ostvarenja koja su zauvek promenila sedmu umetnost.

Nakon odigrane uloge Belog Bore na romskom jeziku, bio je veoma tražen od strane inostranih režisera, uključujući i one američke. Kosmičku popularnost Fehmiju je stekao ulogom diplomate u ostvarenju "Avanturist", a premijera tog filma prvi put u istoriji bila je upriličena na 10.000 metara visine, u džambo džetu na liniji od Londona do Los Anđelesa.
Bekim Fehmiu rođen je u Sarajevu, ali nakon što se 1941. raspala ondašnja Kraljevina Jugoslavija, a Bosna postala deo Nezavisne Države Hrvatske, njegova porodica ponovo pakuje kofere i nakratko odlazi u Skadar, koji je bio pod italijanskom vlašću, a odatle u Prizren.

U svom memoarskom romanu "Blistavo i strašno", Bekim je opisao jednu scenu iz detinjstva.

- Jedne noći 1944. godine, dok su svi spavali, u kuću su upali Nemci. Tražili su nešto po kući. Tatu i ujaka Mazluma prislonili su licem prema zidu i hteli da ih streljaju zato što se tata i pored opomena neprestano okretao. Na kraju su otišli uz aufiderzen i osmeh oficira. Ja trčim ispred njega, podižem ruku u znak pozdrava i kažem: Hajl Hitler. Kad je oficir izašao iz sobe, odjednom, pred očima mi se pojavilo puno zvezdica. Mahinalno sam se okrenuo u pravcu iz koga je došao šamar i video majku Diju, još uvek sa Ljuljetom (najmlađa sestra) u naručju, kako me strogo gleda. "Pa ja sam to rekao kako bih umilostivio Nemca da puste tatu," izgovorio sam i briznuo u plač - prisećao se Bekim.

Njegova karijera bila je veća od našeg podneblja. Igrao je na srpsko-hrvatskom, albanskom, španskom, engleskom, francuskom, italijanskom i makedonskom jeziku. Bio je jedini glumac iz istočnoevropskih zemalja koji je na Zapadu snimao više od dvadeset godina.

Ipak, u znak protesta zbog antialbanske propagande koja je bila sve prisutnija u zemlji koju je podrazumevao za svoju, 1987. godine demonstrativno je napustio pozorište. U tom periodu odlučio se na doživotno ćutanje i za medije, zbog čega su ga najuticajniji novinari praktično molili da makar nakratko prekrši dato obećenje. Međutim, ostao je dosledan do smrti u svom stavu jer se po njegovom mišljenju mržnja između dva naroda iz godine u godinu sve više produbljivala.

Poznata je i njegova ljubav sa glumicom Brankom Petrić sa kojom je dobio dva sina - Uliksa i Hedona. Ljubav između ovo dvoje vrsnih umetnika trajala je sve do smrti doajena jugoslovenske kinematografije koji je sebi oduzeo život 15. juna 2010. oko četiri sata po podne u svom stanu u beogradskom naselju Zvezdara, gde je živeo sa Brankom.

U intervjuu koji je dala nedeljniku "Vreme" pre osam godina, Petrić je otkrila da je tog tragičnog dana osećala da nešto nije u redu.

- Sećam se da sam, kada sam tog dana odlazila kod frizera, silazeći stepenicama, razmišljala: zašto li me danas, na odlasku, nije zagrlio onako snažno kao što je to obično činio? "Dođi da te zagrlim", govorio bi mi kada bih god izašla iz kuće.Onda bi me stegao jako, jako... Ovoga puta nije; zagrlio me je onako, ovlaš. Ali, nije mi palo na pamet... - opisala je glumica taj kobnii dan i dodala:

-Tog 15. juna je, sećam se, bila nepodnošljiva vrućina. Bekim je, poslednjih desetak dana, iznenada ponovo počeo da puši. Posle toliko godina... I onda, kada sam ušla u kuću... Vidim, nema ga na terasi, ne šeta, nema ga ni u dnevnom boravku... Ušla sam u njegovu radnu sobu: kompjuter, stolica, sto, njegov krevet – sve prekriveno belim čaršavom. "Ma, šta radiš tu?! Vidi što mi je lepa frizura! ", povikala sam, strgnuvši čaršav. Ležao je. Mirno, lepo lice, u ruci pištolj i ta mala rupica na slepoočnici... Eto, ovolika... Kasnije je došao Hedon. Zajedno sa mrtvozornikom, moj Hedon je svog oca izneo iz kuće - opisala je Bekimova udovica kraj slavnog glumca i svog voljenog supruga.