Kako je nastao "Balkanski špijun"?

Mnogi se zapitaju kako to nastaju dela velikih pisaca poput Dušana Kovačevića, pa je jedan od najčuvenijih današnjice, rešio da otkrije šta ga je inspirisalo za jedno od najvećih dela.

- Pre nego što ću poleteti na put za Ameriku, zvoni mi neko na vrata stana. Mlađi čovek, zbunjen je, neprijatno mu je, ja ga pustim da uđe, sedne... Kaže "mi znamo da putujete u Ameriku". Rekao mi je da zna gde sam bio, s kim sam se viđao. "Vi ćete tamo sresti neke ljude koji su problematični, pa bismo mi voleli, ako budete imali nekih neprijatnosti, ne zbog nas, nego zbog vas, da nam se javite, pa da dođete, da nam kažete, kako bismo mi videli o čemu se radi". Rekao mi je odakle je, da je završio Pravni fakultet, pa je primljen u policiju. Na kraju ustaje, malo mu je neprijatno, ali diskretno ostavlja vizit kartu - pričao je u "Veče sa Ivanom Ivanovićem" Dušan Kovačević.

On je potom objasnio da je momak otišao i da njemu nije bilo svejedno, jer putuje za nekoliko dana.

- I dok putujem ja razmišljam šta bi se desilo čoveku koji ima osećaj krivice? Šta bi se desilo nekome ko ima dosije? Šta bi se desilo nekome ko je bio u policiji ili ko se plaši? Ili šta bi se desilo čoveku koji želi da radi? To je poziv na saradnju. Tako i počinje "Balkanski špijun". Oni pozovu čoveka na razgovor, on se uplaši. Da bi dokazao da je lojalan, a već je bio i prošao torturu, počinje da radi i ono što ne treba da radi. Na tome je funkcionisala cela ta priča - objasnio je Kovačević.

On je dodao i da je, kada se vratio sa puta, zatekao obijen stan, u kojem je policija vršila uviđaj. Ništa vredno nije nestalo osim jednog zaista vrednog sata.

- Taj iz policije ko mi je uzeo, ni ne zna šta je uzeo. Popili su skoro celu flašu viskija i ispreturali papire. Što znači da su imali vremena da se opuste - rekao je Kovačević.