Zabava
13. 08. 2023. 07:00 5
Neša Leptir - od prve, do poslednje pesme
Sve oko Nenada Radulovića, poznatijeg kao Neša Leptir, počelo je i završilo se stihovima - "Svako od nas neku svoju priču ima, što u tami tišti, a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je tužni na krilu leptira". Ove stihove je Neši poklonila školska drugarica Suzana. Grupu je nazvao "Poslednja igra leptira", pesmu je izvodio na koncertima... i na kraju ovi stihovi su se našli na njegovom grobu.
Retko za koga se može reći da je bio - jedinstven. To je reč kojom su prijatelji, porodica i poznanici opisivali Nešu Leptira. Bio je plemenit, osetljiv, originalan, duhovit. Njegove pesme bile su emotivne, teške, a druge vesele duhovite. Osnivač grupe "Poslednja igra leptira" i član "Indeksovog pozorišta", Neša Leptir će ostati upamćen kao jedan od autentičnih likova u kulturi, a njegova smrt kao jedna od najvećih tragedija na muzičkoj sceni.
Iz kakve porodice je Neša Leptir govori jedna priča, koju je njegov brat Željko ispričao svojevremeno. Otac Stojadin se sa Nešinom majkom Bosiljkom upoznao u Novom Sadu. On je bio iz sela Zabojnica kod Kragujevca, ona Ličanka. Otac mu je bio vojno lice, pa su se po prirodi posla, preselili u Lajkovac, gde su bili izuzetno poštovani i cenjeni. Stojadin je jednom prilikom iz Beograda došao u Lajkovac i doneo knjigu "Seoska učiteljica" Svetolika Rankovića, koju je poklonio školi. Kasnije je mama Bosiljka napravila čitaonicu, pa i biblioteku. Zbog prirode posla, morali su da se presele u Beograd.
- Kad su se ukrcali na voz, došla je cela osnovna škola da ih isprati. Svi su posedali na prugu jer nisu želeli da mama i tata odu. Tata je morao da izađe i moli otpremnika voza da ne zove policiju. Da sačekaju deset minuta da se svi raziđu. Prema mom mišljenju, to je najlepši ispraćaj njihove dobrote iz Lajkovca - pričao je Nešin brat Željko Radulović.
Tri godine nakon toga, rodio se Nenad Radulović - Neša, 13. septembra 1959. godine u opštini Novi Beograd. Tri godine nakon Neše, rodio se i njegov brat Željko 1962. godine.
Nešin brat je pričao kako je Neša kao dete buncao u snu i tražio mikrofon iako tada nije ni znao šta je taj uređaj.
- Bio je veoma osećajan. Za njega je sve imalo dušu, svako drvo, svaki predmet. Satima je gledao u cvetove, drveće. Kao da je pričao sa njima. Kad je bio dečak, jednom prilikom je sa ocem otišao na pijacu da kupe jelku za Novu godinu. Kad je video da je jelka pre toga bila živa, da je posečena, zaplakao se. Nisu mogli danima da ga smire. Nesebično je davao sebe prirodi i ljudima - pričao je njegov brat.
Neša je sa svojim drugovima iz komšiluka osnovao bend Poslednja igra leptira 1979. godine. Na početku bend su, pored Neše kao glavnog vokala, činili i Draško Janković (gitara), Sašo Bogojevski (bas-gitara), Dragan Todorović (perkusionista, bubanj), Dušan Hristić (klavijature), Dragomir Bulić (saksofon), Zorica Đermanov (vokal) i Olivera Perić (violina). Ali, tokom godina su se članovi menjali. Bend je iza sebe ostavio ploče "Napokon ploča" (1982), "Ponovo ploča i druge priče" (1983), "Opet ploča - srce od meda" (1985), "Grudi moje balkanske" (1986), "Zajedno smo piškili u pesku" (1987), "Modra bajka" (1997).
Solo album "Niko nema što piton imade", Neša je izdao pod pseudonimom Slobodan Đorđević - Piton.
Ostao je upamćen kao osećajan, duhovit, čovek koji je plenio dobrotom, emocijom i energijom. Prijatelji su pričali da nikada nije koristio nikakve stimulanse i da se isticao po tome što su svi njegovi tekstovi dolazili iz duše. Ostavio je veliki trag u muzici i nezaboravne hitove: Jeleni umiru sami, Grudi balkanske, Nataša, Srce od meda, Nisam ti rekao sve, Dečko, 'ajde o'ladi...
Nenad Radulović je preminuo 12. februara 1990. godine od posledica raka testisa. Poslednja knjiga koju je čitao i nije je završio bila je "Tibetanska knjiga mrtvih".
Poslednju pesmu koju je Neša Leptir napisao za vreme bolničkih dana, "Suze sa zvezda", snimila je grupa "Neverne bebe" kao omaž Neši Leptiru - "Sećanje na poslednje bolničke dane Neše Leptira... Spavaj mirno, prijatelju, neka su ti zvezdani putevi nebeski..."Suze sa zvezda padaju
Kao poslednji poziv za san
kao nebo kad izgubi dušu
u mojoj glavi fališ ti
sve jače
Zvezde kažu da stvarno je kraj
i da neču te videti više
u to baš nisam siguran
jer samo se reka ne vraća
Ja tako jako hoću da zazvoni
ja tako jako hoću da si tu
noćas u glavi nije kako treba
suze sa zvezda padaju
Život donosi suze i smeh
vreme odnosi najbolje dane
a najbolji su nestali sa tobom
dogovorićemo se...
Komentari 5
ostavi komentar