"Možda si našao mir, mi nismo": Dve godine bez Džeja

- Dve godine kako si nas napustio tajko moj dragi! Mnogo nam nedostaješ, sve je teže i teže bez tebe! Ti si možda našao mir i spokoj, ali mi još nismo, uzaludno ga tražimo. Mnogo te voli tvoja porodica! Uradiću sve što mogu da budeš ponosan i da se jednog dana sretnemo i zagrlimo sa osmehom, napisala je Marija.

Pevač Džej Ramadanovski premunuo je pre dve godine u snu od posledica srčanog udara.

Imao je teške početke, ali je uprkos svim preprekama uspeo da postigne uspeh o kom su mnogi mogli samo da sanjaju.

Rođen je 29. maja 1965. godine u višečlanoj romskoj porodici na Dorćolu. Njegov otac je bio obućar, a majka je radila u komunalnom preduzeću "Zelenilo".

U jednom trenutku, dok je još bio dečak, njegov otac je odlučio da ode u Austriju i ubrzo nakon toga roditelji su mu se razveli. Jedno vreme je živeo sa bakom, dok je majka ostala sa sestrama nekoliko kuća dalje.

Tada nastaju prvi problemi: Džej počinje sve više vremena da provodi na ulici igrajući se sa decom, ali ubrzo počinje i da babin novac troši na luna park na Kalemegdanu. To bi mu majka možda i oprostila, ali se budući muzičar okrenuo i džeparenju.

Poznata je priča da je Ramadanovski često dobijao šamare od majke, odnosno svaki put kad bi ga uhvatila u tim radnjama.
Džej nije umeo da obuzda svoje problematično ponašanje, pa ga je socijalna služba u jednom trenutku poslala u dom za maloletnike. Domovi su se smenjivali, a bežao je iz većine njih.

U jednom trenutku neko je predložio služenje vojnog roka kao način "disciplinovanja" mladog Džeja, pa je proveo šest meseci na hrvatskom ostrvu Vis.

Po povratku iz vojske, pak, nastavio je sa starim "zanatom". Sve do sudbonosnog susreta sa kompozitorom Aleksandrom Radulovićem Futom i tekstopiscem Marinom Tucaković.

Muzika je od ranog doba bila deo njegovog života, ali se prelomni trenutak u njegovoj profesionalnoj karijeri desio 1987. godine kada je upoznao njih dvoje. Napisali su pesmu "Zar ja da ti brišem suze", a nakon uspeha te kompozicije, Ramadanovski je stalno bio u usponu.

Pored humanosti i brige o najbližima, razlog što je bio voljen od strane velikog broja ljudi jeste i u tome što nikada nije prestao da bude deo naroda koji ga je učinio zvezdom.

Iako se uzdigao do neslućenih visina, njegova upečatljiva neposrednost nikada nije nestala, a svojom muzikom uspevao je da "pogodi" onaj deo ljudskosti u nama koja je univerzalna. Bio je deo mase, masa ga je volela i toga se nije stideo.

Džej nas je iznenada napustio u decembru 2020, a vest o njegovoj smrti odjeknula je regionom i potresla horde ljubitelja njegove muzike koje su decenijama uživale u tekstovima i melodijama sa kojima su lako mogle da se identifikuju.