Selma Hajek puni 56: Ovako je osvojila Holivud

Od svojih početaka u meksičkoj telenoveli do njenih najnovijih uloga glumica nominovana za Oskara iznova i iznova je dokazivala svoj talenat pred kamerom i iza nje.​

Posle telenovela ozbiljna ostvarenja

Selma Hajek imala je samo 22 godine kada ju je meksički medijski gigant "Televisa" izabrao za glavnu ulogu u popularnoj telenoveli "Tereza" ​​iz 1989. godine. Serija je trajala dve godine (125 epizoda), a njen talenat učinio ju je zvezdom u Meksiku. Iako govori samo španski, dve godine kasnije Hajek se preselila u Los Anđeles u potrazi za slavom. Pohađala je časove engleskog i glume, a ubrzo je počela da dobija uloge u filmovima.​

Hajek je 1995. glumila u meksičkom filmu "Midaq Alley", koji je rađen prema romanu egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza iz Kaira iz 1940-ih. Njeno otelotvorenje lika Alme, strastvene mlade žene koju je zaveo muškarac i koja na kraju postaje seksualna radnica, donela joj je nominaciju za prestižnu meksičku nagradu Ariel - ekvivalent Oskaru u toj zemlji.

Hajek je tada dokazala da je idealna za složene dramske uloge i da može da ostavi iza sebe svet sapunica.​

Osvajanje Holivuda

Reditelj Robert Rodrigez uživao je u uspehu svog niskobudžetnog igranog filma "El Mariachi" (1992) - koji je promenio gledanje na akcione filmove 90-ih  i spremao se da snimi nastavak uz finansijsku podršku velikog studija. Projektujući samopouzdanje i energiju u glavnoj ulozi Karoline, Hajek je privukla značajnu pažnju u filmu "Desperado" (1995), njenoj "karti za uspeh".

Njena saradnja sa Rodrigezom nastavljena je i sledeće godine na filmu "Od sumraka do svitanja", uključujući njen sada već kultni ples zmije. Ostavljajući žanrovske filmove iza sebe, Hajek je obezbedila svoju prvu ulogu glavne dame u mejnstrim romantičnoj komediji "Fools Rush In".

Film iz 1997. godine, o hemiji i slučajnosti koji spajaju par koji se zaljubljuje i odljubljuje, obezbedio joj je nominaciju za nagradu ALMA.

Godinu dana kasnije, osnovala je sopstvenu produkcijsku kompaniju "Ventanarosa" i obezbedila finansiranje za adaptaciju novele Gabrijela Garsije Markeza "Niko ne piše pukovniku". Godine 1999. igrala je zajedno sa Vilom Smitom i Kenetom Branom u filmu "Divlji divlji zapad", jednom od najskupljih filmova ikada snimljenih.​

Producentska karijera

Do 2002. godine Hajek je bila spremna da objavi svoj magnum opus: mistično obojen, predivno snimljen biografski film o životu i mukama legendarne meksičke slikarke Fride Kalo. Hajek se transformisala - izgledom, duhom i dušom - u živu inkarnaciju Fride. Koproducirala je film, angažujući saradnike kao što su rediteljka Džuli Tejmor, snimatelj Rodrigo Prieto i kompozitor Eliot Goldental. Bila je nominovana za Oskara kao najbolja glumica, izgubivši od Nikol Kidman.

Megahit koji ruši barijere - Hajek je bila izvršni producent uspešne televizijske drame Ružna Beti, sa Amerikom Fererom u glavnoj ulozi. Kao adaptacija kolumbijske telenovele "Yo soi Betti, la fea", ova serija je uspela da premosti senzibilitet latinoameričke popularne kulture i ubrzanu atmosferu mejnstrim američkog TV-a.

Godine 2020. udružila se sa hvaljenom britanskom rediteljkom Seli Poter za eksperimentalnu dramu "Putevi koji nisu uzeti", zajedno sa Havijerom Bardemom. I ove jeseni, fanovi će videti Hajek u dve veoma različite uloge koje naglašavaju njenu svestranost.

Kada je odlučila da bude glumica

Tokom izuzetno impresivne karijere, Hajek se etablirala kao jedna od najvećih zvezda u Holivudu nakon što je počela u manjim produkcijama u Meksiku. Iako joj je dijagnostikovana disleksija i nije dobro razumela engleski, Hajek je bila veoma odlučna u pogledu rada u SAD i zapravo je kratko vreme bila ilegalni imigrant.

Pošto je sarađivala sa poznatim zvezdama poput Kventina Tarantina i Rasela Kroua, Hajek je nastavila da postiže uspeh pre nego što je dobila široko priznanje kritike za svoju fantastičnu ulogu Fride Kalo u filmu "Frida".

U jednom intervjuu, Hajek je upitana o godinama njenog formiranja i filmovima koji su je inspirisali da krene na ovo  putovanje. Dok je imenovala filmsko remek-delo koje ju je inspirisalo da postane glumica, ona je tvrdila da nije imala planove za glumu u tim ranim danima, ali je znala da želi da se bavi filmovima.

Prisećajući se magije dragulja Mela Stjuarta, Hajek je rekla: "Bila sam zaista mlada... i gledala sam "Vilija Vonku i fabriku čokolade" i sećam se kada sam videla ovaj film, nešto mi je "škljocnulo" u mozgu i rekla sam: "Vau, zapravo postoji univerzum u ovom životu gde se sve može dogoditi".

Komentarišući nadrealnu lepotu remek-dela Mela Stjuarta iz 1971. godine, Hajek je objasnila kako je bila oduševljena magičnim mogućnostima snimanja filmova. Dodala je: "Shvatila sam da kroz filmsku proizvodnju možete stvoriti toliko različitih stvarnosti i da je sve moguće. I tako, želela sam da budem deo tog posla".