"Reci mi šta JEDEŠ, pa ću ti reći od čega si BOLESTAN": Zlatni Hipokratovi saveti za zdrav i srećan život

Hipokrat je postavio temelje medicinske etike i prakse koji su preživeli kroz vekove, ali i njegova filozofska razmišljanja nastavljaju da inspirišu i usmeravaju sve koji traže put ka zdravom i srećnom životu.

"Čovek treba da smatra zdravlje jednim od najvećih blagoslova, a ako je mudar, naučiće kako da vlastitim mislima izvuče korist iz svoje bolesti", govorio je Hipokrat, otac medicine, koji je ostrvom Kos na kojem je rođen i ostalim delovima Grčke hodao u četvrtom i petom veku pre nove ere.

Nekad ni najbolja motivacija i najveća podrška nisu efikasni ako čovek ne želi da promeni sebe. To je znao i mudri Grk, koji je savete delio bez ulepšavanja stvarnosti: "Ako niste u mogućnosti da promenite način života, onda vam niko i ništa neće pomoći". Dakle, volja igra – i očigledno je oduvek igrala – najvažniju ulogu. Evo još nekoliko citata i postulata velikog čoveka koji s pravom zauzima značajno mesto u svetskoj istoriji...

Ne pričajte o bolesti, tako je nećete oterati

"Nemojte nikome govoriti o svojoj bolesti, inače ćete je pogoršati. Pričajte o zdravlju, i privući ćete ga."

Psiholozi pojašnjavaju da u ovom savetu akcenat nije na traženju pomoći i empatije, već na fokusu. Stalno pričanje o simptomima bolesti "hrani" anksioznost, a mozak počinje da traga za potvrdom problema. Korisnije je razgovarati o planu oporavka ili ishrani koja će doprineti poboljšanju situacije, nego o strahovima.

Ravnoteža umesto odlaska u ekstrem

"Bolest uvek nastaje ili od viška ili od nedostatka nečega, odnosno zbog neravnoteže."

Naše telo retko otkazuje odmah, verovao je Hipokrat. Iscrpljuju ga dugotrajni disbalansi: preopterećenje ili, obrnuto, nedostatak kretanja, sna, tečnosti, hranljivih materija. Raspored ne mora uvek da bude savršen, zdravlje zavisi i od sposobnosti blagovremenog prilagođavanja i promene određenih navika.

Lek za disbalans: suprotan efekat

"Bolesti koje nastaju usled prekomernog rada leče se odmorom, a one koje dolaze zbog lenjosti leče se – radom."

Ovde nema moralisanja, samo mehanika! Prekomerni rad zahteva odmor, dok, s druge strane, hronična letargija traži angažovanje u nekoj aktivnosti. Fizičkoj po mogućstvu. Rad, u širem smislu, vraća ritam telu, a psihi donosi mir.

Pokret je jedan od stubova zdravlja

"Gimnastika, vežbe i hodanje trebalo bi da budu čvrsto integrisani u svakodnevnu rutinu svakoga ko želi da održi produktivnost i zdravlje, i da vodi ispunjen i radostan život."

Ključna reč je "redovno". Povremeno intenzivno vežbanje nije isto što i svakodnevna šetnja, ali, kada se nešto redovno obavlja, telo s vremenom dobija na stabilnosti. Onda sledi lančana reakcija – to utiče na san, apetit, toleranciju na stres i nivo energije.

Ishrana je ključ zdravlja

"Većina bolesti potiče od onoga što unosimo u sebe. Reci mi šta jedeš, pa ću ti reći od čega si bolestan."

Između pravilne ishrane i blagostanja stoji znak jednakosti, isticao je Hipokrat u svojim spisima. Važno je otkriti koje namirnice pružaju jasnoću i snagu, a koje vas ostavljaju umornim i iscrpljenim. "Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek vaša hrana."

Umor je signal

"Umor za koji nemamo objašnjenje predskazuje bolest."

Iznenadna slabost bez očiglednog uzroka nije neki "hir" tela, već upozorenje koje nam ono šalje. Ako odmor ne pomaže, a primećujete da čak i jednostavne zadatke obavljate sa velikim naporom, problem ne smete da ignorišete, već morate da ga pratite i shvatite u čemu je srž.

Hipokratova mudrost se svodi na jasnoću, ravnotežu i pažljivost. Zdravlje se gradi na svesnim (i pravilnim) odlukama koje donosimo, poručuje "Popularna psihologija". A ako preferirate zdravu ishranu, probajte i – Hipokratovu supu!