Hios: Između mistike, mitova i egejskog plavetnila

Smešten u severnom Egeju, nadomak turske obale, Hios je ostrvo bogate prošlosti i izuzetne lepote. Tokom vekova, bio je dom i utočište mnogih civilizacija: Grka, Rimljana, Vizantinaca, Đenovljana i Turaka. Svaka od njih ostavila je trag, i zato ostrvo i danas izgleda kao mozaik kultura: zapadni lukovi i trgovi, istočnjačke kapije, vizantijske crkve i turski hamami.

Hios je mesto gde istorija nije samo priča iz knjige, već deo svakodnevice. Dok hodate kamenim ulicama starih sela, imate utisak da vreme teče sporije, kao da vas ostrvo uči strpljenju i smirenosti.

Mit o Hioni i dar mastike

Mit kaže da je Hios dobio ime po Hioni, ćerki boga vina Dionisa. Njeno ime znači "Snežna", i iako se snežne pahulje retko spuštaju na jug ostrva, vrhovi planina na severu ostrva zaista ponekad zablistaju pod snegom. Te planine nisu samo simbol ostrva, već i prirodna barijera koja štiti južne delove od vetra i hladnoće, stvarajući mikroklimu pogodnu za rast jedinstvene biljke po kojoj je Hios poznat u celom svetu, mastike.

Mastika je smola koja se dobija od posebne vrste drveta i vekovima se koristi u medicini, kozmetici, parfemima, ali i u slatkišima i pićima. Samo se na Hiosu može pronaći mastika ovakvog kvaliteta, i zato je zovu tekućim zlatom ostrva. Na jugu se nalaze sela poznata kao Mastikohorija, njih dvadeset i četiri, koja su u srednjem veku bila utvrđena i opasana zidinama, jer su gusari i trgovci često pokušavali da se domognu dragocene smole.

U selima Pirgi, Mesta i Olimpi vreme je stalo. Pirgi je pravo remek-delo arhitekture: fasade kuća prekrivene su crno-belim geometrijskim motivima, koji su jedinstveni u Grčkoj. U Mesti su ulice uske i vijugave, a kuće povezane zidovima kako bi se selo moglo odbraniti od napadača. Hodajući tim sokacima, osećate se kao u nekom živom muzeju.

Mandarine, ruže i mirisi juga

Hios, međutim, nije samo mastika. Njegova zemlja rađa i mirisne mandarine, po kojima je dolina Kambos poznata širom Grčke. U novembru i decembru ceo kraj miriše na citruse, a domaći proizvodi, sokovi, džemovi i kolači od mandarine nezaobilazni su suveniri svakog putnika. Pored mandarina, ostrvo je poznato i po uzgoju ruža. Od latica ruže prave se parfemi, eterična ulja i tradicionalno slatko od ruže, koje se na Hiosu poslužuje uz čašu hladne vode kao znak dobrodošlice.

Tragovi Đenovljana, Turaka i kameni grad duhova

Tragovi Đenovljana i Turaka najvidljiviji su u arhitekturi, ali i u kulturi ostrva. Đenovljani su Hios pretvorili u bitnu trgovačku tačku i pomorsko središte, dok su Turci, koji su ovde vladali vekovima, ostavili svoj pečat u detaljima svakodnevnog života. Kombinacija ova dva sveta, zapadnog i istočnog stvorila je neobičnu, gotovo melanholičnu lepotu.

U središtu ostrva nalazi se Anavatos, napušteno kameno selo na litici visoko iznad mora. Zovu ga "grad duhova", jer u njegovim ruševinama i danas odjekuju priče o otporu i stradanju iz vremena osmanskih osvajanja. Sa vrha Anavatosa pruža se pogled koji oduzima dah, more, planine, horizont koji se gubi u plavetnilu.

Manastiri, umetnici i more koje menja boje

Hios je i ostrvo duhovnosti. Na njemu se nalazi više desetina manastira, a najpoznatiji među njima je Nea Moni, pod zaštitom UNESCO-a. Podignut u XI veku, ovaj manastir čuva jedne od najlepših vizantijskih mozaika u Grčkoj. U zlatnim odsjajima svetaca na tamnoj pozadini, u mirisu tamjana i tišini koja vlada u manastirskom dvorištu, oseća se težina vekova i dubina vere.

Osim Nea Monija, poseban značaj imaju i manastiri Agia Markela, zaštitnice ostrva, zatim Agios Minas i Agios Konstantinos, koji su važni duhovni centri i mesta okupljanja vernika.

Hios je bio dom i inspiracija velikim ljudima. Pre nego što je krenuo na svoje veliko putovanje, Kristifor Kolumbo je nekoliko godina živeo na Hiosu. Tu je okupljao mornare i brodograditelje, jer je ostrvo u srednjem veku bilo poznato po veštim pomorcima. Kažu da je Kolumbo ovde ostavio i deo svog srca, imao je više dece sa lokalnim ženama, pa i danas na ostrvu postoje grčke porodice koje nose prezime Kolumbos.

Ostrvo je i rodno mesto jednog od najpoznatijih grčkih umetnika Mikisa Teodorakisa.

Kompozitor, borac, pesnik, čovek čija je muzika postala sinonim za grčku dušu, rođen je upravo na Hiosu. Njegova melodija iz filma "Grk Zorba" i danas odjekuje obalama Egeja, noseći istu onu energiju, ponos i strast koje osećate dok hodate po ovom ostrvu.

More oko Hiosa menja boje od tirkizne do tamnoplave, a plaže su među najlepšima u Egeju. Na jugu se nalazi Mavra Volia, plaža sa crnim vulkanskim oblucima koji sjaje na suncu kao staklo.

More je ovde kristalno čisto, a kontrast između tamnog peska i svetlosti sunca stvara prizor koji deluje nestvarno. Na severu se nižu plaže Nagos, Vroulidia i Giosonas, skrivene, mirne, idealne za one koji beže od gužve. Na mnogim mestima možete plivati sami, slušajući samo talase i vetar.

Ukusi, mir i put do ostrva

Gastronomija Hiosa prava je mediteranska priča. U tavernama pored mora služi se sveža riba, hobotnica na žaru, maslinovo ulje, sir mastelo i domaće vino. U desertima ćete osetiti mastiku i mandarine, u kolačima miris ruže. Cene su pristupačne, a domaćini gostoljubivi. Ovde se jede polako, s osmehom, bez žurbe kao što se živi.

Do Hiosa se može stići avionom, sa presedanjem u Atini, ili trajektom iz luke Pirej. Ostrvo se nalazi tik naspram turske obale, preko puta Izmira i letovališta Češme, pa se mnogi odlučuju da tokom boravka naprave jednodnevni izlet do Turske. U novembru su temperature prijatne, između 22 i 24 stepena, a more je i dalje toplo, s temperaturom iznad 20 stepeni, pa je kupanje moguće i kada se u ostatku Evrope već nosi kaput.

Hios je ostrvo koje vas ne opčinjava odmah, već polako i trajno. To nije samo mesto, već doživljaj, miris mastike, mora i zvuk tišine koji ostaje u vama još dugo nakon što se vratite kući.

Ivan Andrejić (kulturizam.com)