Cvet koji je NEUNIŠTIV - Cveta od juna do oktobra BEZ ZALIVANJA (FOTO)

Gaura, poznata i kao "biljka leptira", je višegodišnje cveće poreklom iz Teksasa i Luizijane. U svom prirodnom staništu raste u suvim, stenovitim i sunčanim područjima – što objašnjava njenu izuzetnu toleranciju na sušu i siromašna tla.

Zašto je gaura tako otporna?

Snaga gaure leži u njenim prirodnim adaptacijama koje je čine šampionom opstanka. Ima dubok koren koji može da bude dugačak do 1,5 metara; upravo zahvaljujući njemu biljka može da izvlači vodu iz dubine zemljišta. 

Njeni blago dlakavi listovi ograničavaju isparavanje i zadržavaju vlagu. Osim što odlično podnosi visoke temperature, ova biljka je i šampion preživljavanja na otvorenom; neke sorte gaure mogu da izdrže i kad temperatura padne 15 stepeni ispod nule.

Gauru zalijte samo kad je posadite, kasnije pustite da stoji na kišnici.

Za razliku od mnogih cvetnica, gaura ne traži zemlju bogatu hranljivim materijama. Zbog toga je idealna za suve vrtove, kamene bašte, a raste čak i pored puteva ili šljunkovitih područja gde opstaje veoma malo ukrasnih biljaka.

Ono što gauru čini zaista izuzetnom je njeno produženo cvetanje. Od juna do oktobra, ponekad čak i do prvog mraza, kontinuirano proizvodi nove cvetove – delikatne, obično bele ili ružičaste, u zavisnosti od sorte. Prizor je posebno upečatljiv kada vetar duva: cveće kao da pleše u vazduhu, otuda i nadimak "biljka leptira". Svakog jutra otvaraju se novi pupoljci, zamenjujući izbledele cvetove prethodnog dana.

Gaura obožava sunce. Takođe, preferira dobro drenirano zemljište, čak i siromašno tlo u kom će najobilnije cvetati.

Višak vlage je njen glavni neprijatelj. Vlažno tlo zimi može dovesti do truljenja korena. Zbog toga tako dobro uspeva u šljunku ili kamenim vrtovima gde voda nikada ne stagnira, ali i u dubokim i prostranim saksijama.

Najbolje vreme za sadnju gaure je u proleće ili u ranu jesen. Razmak između biljaka trebalo bi da bude oko pola metra da bi mogle u potpunosti da se razviju.

Da biste posadili gauru, iskopajte rupu malo veću od korenskog žbuna. Dodajte malo peska ili šljunka na dno kako biste poboljšali drenažu. Postavite biljku na istoj dubini kao u originalnoj posudi. Spustite je lagano i zalijte samo jednom - kasnije će dobijati vlagu preko kiše.

Orezujte je jednom godišnje, krajem zime, rezanjem suvih stabljika oko 10 cm od zemlje. Uz ovakvu negu gaura će vam potrajati desetak godina, a ako je budete čuvali u saksiji može da traje i duže.

Bez obzira na to da li ste početnik u baštovanstvu, neko ko gotovo nikada nije kod kuće ili jednostavno nemate vremena da se bavite cvećem, a volite da vaš dom i/ili bašta izgledaju poput cvetne oaze, gaura će biti vaš saveznik. U svetu u kome je vreme dragoceno i resursi su ograničeni, ova biljka predstavlja budućnost održivog baštovanstva: lepa, samodovoljna i velikodušna.