Vojni veteran doživeo KLINIČKU SMRT i ono što je doživeo sa druge strane promenilo mu je pogled na život: "Više se ne plašim smrti"

Naime, Osinga je gostujući u podkastu "JeffMara" otvoreno govorio o kliničkoj smrti koju je doživeo neposredno pre operacije, dok su se lekari borili za njegov život. Tvrdi da je doživeo vantelesno iskustvo koje mu je zauvek promenilo pogled na stvarnost, život – i smrt.

Nakon nesreće, on je hitno prebačen u bolnicu na operaciju. Međutim, doktori su propustili da na početku uoče razmere njegovih unutrašnjih povreda. Zbog infekcije, pre druge operacije doživeo je zastoj srca.

Prema njegovim rečima, dok su mu u operacionoj sali radili tzv. vitalne preglede, počeo je nerazgovetno da priča, te osetio neobično zagrevanje tela.

Tada je usledio trenutak koji opisuje kao "lud" – imao je utisak da više nema telo.

- Odjednom sam video sebe kako me premeštaju u drugu prostoriju. Mogao sam da vidim lekare i sestre kako pokušavaju da me ožive. Bilo je kao da gledam film, ali o sebi-  opisao je Čad.

Tokom tog iskustva, uspostavio je kontakt očima s jednim od lekara i, kako kaže, u mislima ga zamolio da ga spasi – jer je njegovoj deci potreban otac.

U tom trenutku, kaže, osetio je da mu se “celo telo trza” dok su lekari pokušavali da ga vrate u život. 

Iako je srce stalo, Čad kaže da nije osećao paniku – naprotiv, doživeo je duboki osećaj mira.

 - Nisam bio zabrinut. Bio sam samo prisutan. Osećao sam se poptuno smireno - rekao je i nastavio:

- Taj mir koji sam osetio... nikad više ga nisam doživeo, čak ni nakon toga. Mislim da se sećam najviše tog osećaja.

 Nakon što se osvestio, najpre nije bio svestan da je preživeo iskustvo bliske smrti. No, kako kaže, ono što je doživio zauvek mu je promenilo pogled na život i smrt.

Čad objašnjava da je tokom iskustva postao svestan nečeg dubljeg – nečeg što nazivamo dušom, svešću, ili jednostavno "onim što ostaje".

- Kao da sam postao ta tišina, ta pauza između misli, ona svest koja sve posmatra. Bilo je to kao... nešto što ne možemo opisati, ali znamo da postoji”, rekao je.

- Više se ne bojim smrti. Shvatio sam da smrt nije stvarna. Ni rođenje nije stvarno. To su koncepti – načini na koje pokušavamo razumeti nešto što je izvan našeg poimanja - naglasio je. 

Pre nesreće, priznaje da se osećao kao “olupina” i da ga “nije bilo briga” za život. Čak je rekao da mu je bilo “lakše da umre nego da nastavi da živi”. No, nakon povratka, sve se promenilo. Iskustva i stvari koje su mu pre bile važne više mu nisu donosile zadovoljstvo. Umesto toga, kaže da je počeo ceniti male stvari – biljke, životinje, mir.