Kako da prestanete da proveravate telefon svakih 10 sekundi

Isto važi i za Adrijana Vorda, vanrednog profesora na Poslovnoj školi na Univerzitetu Teksas u Ostinu koji proučava odnose ljudi prema tehnologiji.

- To čak nije ni poriv. Nema namere.

Prema njegovom iskustvu, proveravanje telefona je često potpuno automatsko, prenosi RTS.

Istraživanja pokazuju da dosta ljudi radi istu stvar. Maksi Hajtmajer, profesor koji proučava interakciju čoveka i računara na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, otkrio je u malom eksperimentu iz 2022. da je kod samo 11 odsto ljudi provera telefona bio odgovor na obaveštenje. Ostalih 89 odsto vremena, proveravali su svoje telefone potpuno bez ikakvog upozorenja, često ne razmišljajući zašto to rade.

Privlačna moć telefona

Zašto? Profesor Hajtmajer smatra da smo u našem ultra-konektovanom svetu toliko navikli na stalnu stimulaciju da se osećamo neprijatno kada ništa ne radimo, čak i na samo nekoliko sekundi.

Telefoni su toliko dobri u ublažavanju takve neprijatnosti da ih Širi Melumad, vanredna profesorka na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji, naziva "cuclama za odrasle". Kao što deca nose neku igračku ili ćebence da bi se osećala bezbedno, odrasli se teše stalnim, poznatim prisustvom svojih telefona, kaže Melumadova.

Možete se slobodno osloniti na svoju digitalnu cuclu - kada ste sami na zabavi i osećate se neprijatno, recimo - ili jednostavno zato što ste se navikli da uvek imate nešto što će vam zaokupljati mozak.

Vord, pak, pametne telefone naziva "natprirodnim stimulusom" ili nečim "što je izvan bilo čega što smo u dosadašnjoj evouciji imali". Naš mozak je osposobljen da traži nagrade kao što su znanje, zabava i društvena povezanost, a sve je to bilo mnogo teže pronaći pre nego što smo imali male kompjutere na dohvat ruke, kaže Vord.

Sada kada to radimo, naši telefoni su u osnovi 24/7 bifei za naš mozak, koji beskrajno i lako poslužuju stvari koje želimo. Naravno, naši umovi ne mogu a da se ne prežderavaju.

Nema veze što neke studije pokazuju da bezumno skrolovanje i korišćenje pametnog telefona u stvari može da poveća dosadu; posezanje za telefonom daje nam nešto da uradimo, i osećaj da je to "nešto" korisnije od onoga što nam se dešava u stvarnom svetu.

- Osim ako ono što radite u određenom trenutku nije najzanimljivija stvar koju biste mogli da radite, vaš telefon na nekom nivou predstavlja bolju alternativu - a da toga nismo ni svesni – isitče prof. Vord.

Da li je to loše?

Odgovor je složen, kaže profesorka Melumad.

- Malo je preterano reći da pametni telefoni stvaraju zavisnost i da su (svi) loši - napominje profesorka. Pametni telefoni nam naravno nude problematične sadržaje, bez obzira da li ih tražimo ili ne, a postoje validni argumenti o lošim stranama gubitka sposobnosti da ništa ne radimo.

Ali neki aspekti upotrebe pametnog telefona takođe mogu biti korisni. Nije nužno problematično umiriti se slanjem poruke prijatelju ili gledanjem smešnog video-snimka na Tik-toku nakon stresnog radnog dana, na primer.

Stalno ptoveravanje telefona verovatno ne šteti našem mozgu, slaže se Hajtmajer. Ali Vord ipak smatra da bi bilo dobro razmisliti o tome šta biva kada se sve te stalne provere saberu.

Vremenom, stalno proveravanje telefona može imati negativan uticaj na vaš radni učinak, međuljudske odnose, san, a možda čak i fizičku bezbednost, ako radite stvari kao što je gledanje u telefon dok hodate ili vozite. Postoji i element mentalnog zdravlja koji treba uzeti u obzir.

Mada se svi istraživači ne slažu, mnogi veruju da preterana upotreba pametnih telefona i društvenih medija šteti psihološkom blagostanju.

Čak i pored toga, ističe Hajtmajer, ljudi i dalje obaraju rekorde u pogledu vremena koje su proveli ispred ekrana. Od 2022. godine, oko 60 odsto odraslih u SAD i 80 odsto mlađih od 30 godina reklo je da "previše koriste telefone".

Kada se prepustite porivu i proverite telefon, a onda se osećate krivim zbog toga, „osećaj neuspeha dodaje so na ranu“, kaže Hajtmajer.

Kako držati naviku gledanja u telefon pod kontrolom

Ako želite da se oslobodite ove napasti, moraćete da radite na tome. Što ste više trenirali svoj mozak da očekuje stalno skretanje pažnje, to će vam biti teže da se oslobodite prisile. Ali moguće je.

Deo tog procesa - kao što verovatno možete da pretpostavite - je navikavanje na život bez telefona. Mnoga istraživanja, uključujući Vordova, otkrila su da je jednostavno držanje telefona u blizini, čak i ako ne zuji ili ne svetli obaveštenjem, dovoljno da vas odvrati i izazove svrab da proverite.
Ne morate da ga se potpuno odreknete, kaže Vord. (U stvari, neka istraživanja ukazuju da ova vrsta nagle digitalne detoksikacije može da izazove anksioznost.) Da biste olakšali, počnite da ostanete bez telefona u određenim vremenskim periodima, na primer kada radite na važnom projektu ili želite da date sve svoje pažnju na svog prijatelja ili partnera.

Vremenom, kako se navikavate da budete bez svog uređaja, možda će vam biti lakše odoleti tom stalnom porivu da vidite ima li šta novo i zanimljivo. Možda ćete čak otkriti da sve češće želite da ostavite telefon iza sebe, kaže Vord.

Izgradnja svesti je takođe od pomoći. Melumadova preporučuje da obratite pažnju na to kako se osećate tokom različitih situacija korišćenja pametnog telefona. Čitanje vesti, na primer, može izazvati drugačija osećanja od besciljnog skrolovanja.

Ako uhvatite sebe kako prelistavate video-zapise na mrežama, a da niste čak ni pogledali ceo sadržaj, odvojite trenutak da se zapitate šta pokreće vašu želju da nastavite, predlaže Kejti Tam, postdoktorand na Univerzitetu u Torontu koja istražuje dosadu i digitalne medije. Da li zaista želite da budete na Tik-toku ili samo odlažete manje zabavan zadatak?

Tamova je jedan od istraživača koji su otkrili da upotreba pametnog telefona može da poveća osećanje dosade – što bi moglo biti zgodno zapamtiti ako pokušavate da skratite vreme ispred ekrana.

Ako promenite svoj način razmišljanja da ne razmišljate o korišćenju telefona kao o leku, već kao o štapu, može vam pomoći da povećate interval između dva korišćenja telefona.

Ponekad, napominje Tamova, „u stvari naše ponašanje doprinosi da osećamo dosadu“.