"Neki put je časnije odati se zanosu...": Genijalnost Dostojevskog

Knjiga Braća Karamazovi je strastveni filozofski roman koji istražuje hrišćansku etiku, slobodu volje, otuđenost, suparništvo, moral.

To je duhovna drama o moralnim dilemama u vezi sa verom, o sumnji i modernoj Rusiji. Od njenog objavljivanja, knjiga je priznata širom sveta.

Evo nekih citata iz kutnog dela, razmislite!

- Ako nema Boga - sve je dozvoljeno.

- Ali neki put je zbilja časnije odati se nekom zanosu, pa makar i nerazumnom, ali koji je ipak proizašao iz velike ljubavi - nego mu se nikako ne odazvati.

- Ali neobičnost i čudaštvo pre nanose štetu nego što daju pravo na pažnju, pogotovo kada svi teže da objedine pojedinosti i nađu bilo kakav opšti smisao u sveopštem besmislu.

- Bez pouzdanog saznanja zbog čega živi, čovek neće pristati da živi i pre će uništiti sebe nego što će ostati na zemlji, pa makar oko njega bili sve sami hlebovi. (Knjiga peta, Veliki inkvizitor)

- Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom.

- Brate, ja sam u sebi za ova dva poslednja meseca novog čoveka osetio, vaskrsao je u meni novi čovek! Bio je zatvoren u meni, ali se nikada ne bi javio da ne beše ovog groma! Strašno! I šta me se tiče što ću u rudnicima dvadeset godina budakom rudu kopati. Ništa se ja toga ne bojim; drugo je sad meni strašno: da mi ne izmakne, da ne ode od mene taj vaskrsli čovek!

- Čoveče, ne gordi se nad životinjama: one su bezgrešne, a ti, sa svojom veličinom, prljaš zemlju svojom pojavom na njoj i za sobom ostavljaš svoj prljavi trag-avaj, skoro svaki od nas!

- Danas se skoro svi daroviti ljudi strašno boje da ne budu smešni, i usled toga su nesrećni.

- Ja mislim, ako đavo ne postoji, već ga je, prema tome, stvorio čovek, onda ga je stvorio po svojoj slici i prilici. (Knjiga peta, Buna)

- Ja se ne odričem Boga, već svet koji je on stvorio ne primam...

- Ja imam nameru da što duže poživim na svetu... I u poroku svome hoću da do kraja živim, to da znate. U poroku je slađe: svi ga grde, a svi potajno u njemu uživaju.

- Jer žena - to ti je, brate...đavo bi ga znao šta je!

- Ljubav je takva neprocenjiva vrednost za koju možeš kupiti ceo svet i iskupiti ne samo svoje grehove već i tuđe.

- Ljudi su sasvim prestali da nalaze potrebu da sami sebe osuđuju. Ne budite, dakle, kao svi drugi.

- Ljudi žive razjedinjeni i njihove duhovne snage su paralisane mržnjom i borbom; treba uništiti mržnju među državama, narodima, klasama, neophodno je ostvariti besklasno društvo... I tada će ujedinjeno čovečanstvo moći da ispuni svoj veliki poziv .

- Naravno, u svakom čoveku se krije zver, zver gneva, zver strasne raspaljenosti od vriske mučene žrtve, neobuzdana zver puštena sa lanaca, zver bolesti stečenih u razvratu, bolesne jetre i ostalog.

- Nekog ti je zgodnije imati među neprijateljima, nego među prijateljima.

- Onaj ko laže samog sebe, pre svega, ne može se uvrediti.

- Sloboda, slobodni um i nauka zavešće ih u takve prašume i dovesti pred takva čuda i nerešive tajne da će jedni od njih, nepokorni i svirepi, uništiti sami sebe, drugi - nepokorni, ali slabi, uništavaće jedni druge, a treći, koji ostanu, slabi i nesretni, dopuzaće do naših nogu i zavapiće: Da, vi ste bili u pravu, jedino ste vi znali njegovu tajnu, i mi se vraćamo vama, spasite nas od nas samih.(Knjiga peta, Veliki inkvizitor)

- Šta umu izgleda sramota, srcu je prava lepota...

- Vi ste kao svi, to jest, kao mnogi; ali ne treba biti takav kao što su svi.

- Zaista, ponekad se govori o 'zverskoj' surovosti čoveka, a to je strašno nepravedno i uvredljivo za zveri: zver nikada ne može biti tako svirepa kao čovek, tako virtuozno, tako umetnički svirepa.

- Zaljubiti se ne znači voleti, zaljubiti se može i mrzeći...

- Život je raj, i svi smo mi u raju, ali mi to nećemo da znamo; a kad bismo hteli da znamo, odmah bi sutra na celom svetu nastao raj.