Monah Arsenije o bludničenju i muzici: Poželeo da vidi Priju

Monah Arsenije Jovanović, iguman manastria Ribnica, nekada je bio čuveni rokenrol dasa i član benda "Novi talas". Vrlo često i potpuno otvoreno priča o svojoj prošlosti, pre nego što se okrenuo crkvi i u duhovnom životu pronašao smisao, mir i spokoj. Ni droga, ni blud mu nisu strani, ali ističe da je tek sad istinski srećan čovek.

Neretko u svojim besedama priča o svakodnevici i raznim pojavama bez dlake na jeziku, što ima veliki odjek u društvu. Kako je bio i sam dugo u svetu muzike, posebno voli da se osvrne na tu temu. Ne krije da mu stanje na estrade nimalno ne dopada, štaviše, smatra da nikad gore nije bilo.

- Vremenom smo dobili seosku narodnu muziku i gradsku narodnu muziku. One su se transformisale i do Drugog svetskog rata muzika je imala još uvek taj nežan, duhovni, ljubavni prizvuk. Seoska, odnosno etno muzika, je veoma ozbiljna. Kada sam ja bio klinac, u Skadarliji su se svirale prelepe starogradske pesme. Sve je bilo bliže čoveku, bliže srce. Sad se sve hladi i ubrzava. Kada su došli komunisti u svojoj punoći, primitivni, pohotni, telesni - pojavljuje se novokomponovana narodna muzika koja, još uvek, u tom narodnom spektru ima umetnosti u sebi. To su Cune Gojković, Lepa Lukić, Tozovac, Toma Zdravković. A starogradska prelazi polako u šlagere i šansone, to je: Đorđe Marjanović, Miki Jevremović, Đorđe Marjanović, Sedmorica mladih - kaže Jovanović.

Promena situacije u društvu ogleda se mnogo i na muzičkoj sceni, smatra monah.

- Nastaje turbofolk, a jedna od prvih predstavnica, mislim, da je bila Lepa Brena. Nije ni važno. Sa druge strane, razvija se rokenrol, hard rok, hipi pokret i "Novi talas" u kojem ja učistvujem onako u punoći. Naravno tu je narkomanija, bezbožništvo, bludničenje. Tad si mogao da nađeš svaku drogu, na svakom koraku. Titu nije bila potrebna zdrava omladina, koja bi videla da se to tako ne radi na vlasti. Ali u toj muzici, posebno u panku, nalazila se socijalna kritika. Došla je digitalizacija i bunt je ugašen, samo te ugase - naglaša nekadašnji muzičar.

Svest kod mladih se potpuno promenila, niko ne želi da zagrebe ispod površine.

- Omladina sada traži samo dobro zaposlenje, da sebi zgotive za svoje telo, sve kako država kaže. Jednom sam sedeo sa Mirom Mijatović, Bojanom Pečarom i ostalim drugovima iz tada popularnih bendova, družili smo se, to je kao bio beogradski džet-set. U jednom momentu Bojan pali džoint i kaže: "Sad je vreme da napustim stvarnost i pređem u svoj svet". E to je tužno. Bio ke mnogo kreativan, a možda, čak, i bolji slikar, nego muzičar - iskren je monah Arsenije.

A onda se osvrnuo na trenutno dve najpopularnije pevačice na našim prostorima - dugogodišnju veliku zvezdu Svetlanu Cecu Ražnatović i njenu naslednici, kako je mnogi nazivaju, Aleksandru Prijović. Njegove reči mnoge su ostavile bez teksta.

- Sada se napravila neka kombinacija gradskih narodnjaka. Tu je glavni predstavnik Ceca i njena učenica i njen klon Aleksandra Prijović. Potpuno izostaje bilo kakav bunt, bilo kakav socijalna kritika. Samo telo. Znači sada se turbofolk i zabavna muzika sublimiraju u jedan pravac i to je taj novi pravac. Taj pravac nije seoski, on je seljački. Znači kada je neko seljačina, to ne znači da je sa sela. Seljačina može da bude i profesor univerziteta. Ti na selu imaš takvu gospodu da se zaprepastiš. Ta seljačka novokomponovana muzika je nažalost prepravila čitavu Jugu i šire. Svi luduju za njom. To je seljačurska muzika - priča u jednom dahu i dodaje:

- Kažu Aleksandra napunila pet arena u Zagrebu. To Oliver Dragojević da ustane iz mrtvih ne bi uspeo. Meni su nju pohvalili kao ona je jako pristojna. Ja sam poželeo da vidim tu pristojnost. Pomislio sam da možda mi Srbi imamo neki pozitivan uticaj na braću Hrvate. Jaoj, kada sam ja to video. Pristojna, a u nekom tesnom, kožnom kostimu gde se svaki nabor njenog zgodnog, mladog ženskog tela vidi. Ona izgleda kao nešto iz naučno fantastičnih filmova. Kako to može da bude pristojno - pita se.