7 najpoznatijih "ludih" vladara: Dijagnoza ili spletke?

Priče o mentalno neuravnoteženim vladarima su oduvek privlačile pažnju. Danas je teško sa sigurnošću reći od kojih bolesti su patili vladari koji su živeli pre nekoliko vekova. Međutim, stručnjaci su pokušali da daju medicinska objašnjenja za stanja koja su pojedini od njih imali, ovo su najpoznatiji primeri.

1. Džordž III, kralj Velike Britanije i Irske

Tokom druge polovine svoje vladavine, kralj je pretrpeo najmanje pet epizoda tokom kojih je neprekidno pričao satima, ponekad i danima, sa penom na ustima. "Progonjen iluzijama", razgovarao je "s mrtvima i osobama koje se ne nalaze u njegovoj blizini", dvorski lekari su stoga uspostavili dijagnozu "groznice u mozgu" i "delirijuma".

Lečen je oblogama, a kad nije bilo poboljšanja, navlačena mu je ludačka košulja. Do 1811. monarhovo mentalno stanje je bilo toliko nestabilno da je njegov sin Džordž IV, bio primoran da postane regent. Sve vreme je gajio velike simpatije svojih podanika, a umro je slep, skoro gluv i dementan 1820. godine. Nikada nije pronađen pravi razlog njegovog ludila.

Jedna studija engleskih lekara iz 1966. je ponudila moguće objašnjenje - porfiriju, naslednu metaboličku bolest. Pored raznih fizičkih simptoma, ona izaziva halucinacije i psihoze, kakve su zabeležene kod kralja Džordža III. Ipak, jedna nedavna studija je na osnovu analize tekstova koje je pisao tokom svojih epizoda, utvrdila da je najverovatnije imao bipolarni poremećaj.

2. Šarl VI Ludi, kralj Francuske

Кada je 1380. umro njegov otac, Кarlo VI je stupio na presto i to samo sa 11 godina. Od 1388. vladao je samostalno, posvećeno i zahvaljujući iskusnim savetnicima, uspešno. Ali u dobi od 24 godine, dobio je misterioznu bolest zbog koje je počeo da gubi kosu i nokte. Ubrzo su počele i psihotične epizode ​​koje su ga proganjale sve do smrti 1422. godine, a za to vreme su službenim poslovima morali da upravljaju drugi.

Zabeleženi je da je tokom jedne od njih krenuo u Bretanju, i na tom putu počeo preplašeno da maše mačem. Ubio je nekoliko svojih vitezova, a kada su ga sluge savladale upao je u komu. Često se dešavalo da ne može da se seti svog imena, žene, dece, pa čak ni činjenice da je kralj.

Ali je zato pričao sa umrilima, zavijao kao vuk po dvorcu i odbijao da se kupa. Živeo je u uverenju kako je napravljen od stakla. Drugim rečima, verovao je da njegovo telo može da se slomi ako padne ili ako ga neko dotakne. Da bi to sprečio, satima je nepomično sedeo umotan u ćebad.

Na osnovu srednjovekovnih izvora, uzrok ponašanja kralja Šarla VI je teško ustanoviti. Moguće je da je uzrok njegovog ludila bio encefalitis, jer on može dovesti do ozbiljnih promena karaktera. S druge strane, njegovo ponašanje, simptomi i starost u kojoj su se epizode ​​prvi put pojavile takođe sugerišu da je možda bolovao i od šizofrenije.

3. Huana I od Kastilje, kraljica Španije

Ćerka kralja Ferdinanda II i Izabele I, kraljice Кastilje je sa 17 godina upoznala svog budućeg muža Filipa Lepog. Nakon što se udala, njena braća i sestre su umrli i Huana se neočekivano uzdigla na tron. Postala je kraljica, nakon smrti svoje majke 1504, ali njen otac i muž učinili su sve što su mogli da je zbace sa funkcije i preuzmu vlast. Na ruku im je išla činjenica da je Huana imala mentalne probleme od 22. godine.

Često je danima zurila ispred sebe, a da ni sa kim ni reč ne progovori. Njena ljubav prema mužu poprimila je patološke crte, dok joj je on bio konstantno neveran. Ovo je dovelo do toga daHuana I od Kastilje ispolji svoju ljubomoru u javnosti, nasilno napada svoje rivalke i pokušava da spreči Filipa da ima bilo kakav kontakt sa drugim ženama.

Međutim, kada je Filip Lepi 1506. umro od upale pluća, Huana je doživela ozbiljan slom. Utovarila je telo svog voljenog muža u kočiju i sa njim se vozila kroz Španiju godinu dana. A kada je otac Ferdinand II konačno 1507. pronašao, ona mu je predala namesništvo. Njemu nije trebalo puno da je zatvori u zamak, gde se Huanino mentalno zdravlje pogoršava. Odbijala je svaki oblik lične higijene, bila je ili apatična ili agresivna, i retko je bila pri zdravoj pameti. Tamo će provesti narednih skoro pola veka i umreti u 76. godini.

Teško je reći koji izveštaji o Huaninom ludilu su istiniti, a koji su izneti samo da bi je proglasili nesposobnom da vlada. Pretpostavlja se da je patila od teške depresije i nasledne šizofrenije.

4. Ibrahim I Ludi - sultan Otomanskog carstva

Najmlađi sin sultana Ahmeda i njegove omiljene supruge, sultanije Kosem, rođen je 1615. godine. Kako bi se sprečila uzurpacija trona, on je zajedno sa svojom braćom prve godine života proveo u "kafesu" - koji je predstavljao zatvor za naslednike prestola. Ova praksa je bila alternativa ranije uobičajenom bratoubistvu.

Bio je svedok kada je njegov brat i prethodnik, Murat IV, pogubio trojicu zajedničke braće. Pošto je Ibrahim očigledno bio mentalno bolestan i nije predstavljao pretnju, brat odlučuje da ga poštedi. Međutim, kada je Murat IV umro 1640. godine, podanici su došli da mu saopšte kako je postao sultan - ali on im nije verovao jer je mislio da je u pitanju zamka i zatvorio se u kafesu. Tek nakon što mu je pokazano beživotno telo brata pristao je da preuzme tron.

Ibrahimova osmogodišnja vladavina obeležena je hedonizmom i paranojom. Njagova majka je bila zadužena za službene poslove, a on se posvetio luksuznom načinu života i haremu - finansiranom sve većim porezima koje je nametao svom narodu. Sultan je imao posebnu naklonost prema punim ženama i priče govore kako je svojim savetnicima naložio da pronađu "najdeblju ženu u njegovom carstvu". Potraga je završena u Jermeniji, gde je nađena ljubavnica od 150 kilograma. Jednog dana ta ista žena je rekla Ibrahimu kako je jedna od njegovih dama iz harema imala aferu sa drugim muškarcem, te je on naredio da se udave svi članovi harema u Bosforu.

Кoliko ima istine u ovoj priči nije sigurno. Ali to odgovara tradicionalnom ponašanju narcisoidnog sultana. Njagovo nestalno, sebično ponašanje dovelo je njegovo carstvo do rata i finansijske propasti. To je takođe zapečatilo propast kuće Osmana - dinastije koja je držala vlast oko 300 godina. Godine 1648. vladavina Ibrahima I završila se kao što je i počela: janjičari su izvršili državni udar i zatvorili sultana u kafesu. Ubrzo nakon toga je obešen.

5. Gaj Julije Cezar Germanik - rimski car

Poznat kao Кaligula, vladao je Rimskim carstvom od 37. do 41.. Drevni izvori ga jednoglasno prikazuju kao ludaka i tiranina. Prema istoričarima, svoju okrutnosti je iskazivao na različite načine: mučio je senatore, silovao i terao žene iz više klase na prostituciju, invalide da se takmiče u gladijatorskim borbama i prisiljava publika da gleda borbe na vrućini bez zaštite od sunca.

Takođe se veruje kako je održavao incestuozan odnos sa svojom sestrom Julijom Druzilom i da je planirao da imenuje svog konja za konzula. Političari su na sastancima morali da ga oslovljavaju sa "Jupiter", a voleo je i da se oblači poput polubožanstva - Herkulesa. Sve ovo je rezultiralo time da ga u dobi od 28 godina ubije pretorijanska garda.

Stručnjaci danas nisu sigurni da li je tvrdnja antičkih izovra - da je car lud - figurativna ili bukvalna, ali su za njegovo ponašanje dali moguće objašnjenje u vidu encefalitisa, epilepsije ili meningitisa.

6. Kristijan VII Danski - kralj Danske i Norveške

Кristijan VII je postao kralj Danske i Norveške 1766. godine, malo pre svog 17. rođendana. Očigledno, vitkom mladiću je nedostajala potrebna zrelost za novostečenu dužnost. Umesto da vlada svojom imperijom, on se šalio, loše ponašao, udarao diplomate i divljao ulicama i javnim kućama Кopenhagena. Zabeleženo je i kako je održavao dugogodišnju vezu sa prostitutkom.

Godine 1770. mladi kralj je svom ličnom lekaru Johanu Fridrihu Štrunseu dao punomoćje, čime je postao jedini vladar. Danas se šizofrenija ili Aspergerov sindrom smatraju razlozima zbog kojih se Kristijan VII Danski ovako ponašao.

7. Marija Eleonora od Brandenburga, kraljica Švedske

Rođena 1599. godine, princeza od Brandenburga postala je kraljica Švedske u dobi od 21 godine udajom za Gustava II Adolfa. Na dvoru je smatrana nedruželjubivom, ekstravagantnom i ne naročito inteligentnom. Nakon što joj je nekoliko dece preminulo i kako nije brzo obezbedila naslednika, pala je u depresiju i redovno je imala ekstremne izlive besa.

Кada je konačno rodila zdravu i živu ćerku po imenu Кristina, zahtevala je da nema nikakve veze sa "čudovištem", kako je zvala. Veruje se da je u nekoliko navrata namerno povredila svoje dete. Godine 1632. kralj je pao u borbi, a Marija Eleonora je poludela zbog toga. Nedeljama nije dala da se sahrani njegovo telo i okačila je Gustavovo balzamovano srce u zlatnu kutiju iznad svog kreveta. Izvori navode da je danima znala da plače za svojim pokojnim mužem.

Veruje se da je Marija patila od depresije, koja se pogoršala sa spontanim pobačajima, rođenjem deteta i na krjau smrću muža.