Kada ti drugi nanose bol, ti uključi svoje svetlo

Kad te netko vređa, svodi na stvar, kad ti daje savete koje nisi tražio, kad te krivi za svoju bol, kad te ne sluša, a beskonačno priča o sebi, kad te uspoređuje s drugima, kada ignoriše, poništava, osuđuje ili ismejava tvoje misli i osećanja…

Stani! Diši!

Znaj da je to bol te osobe, ne tvoja. Znaj da sanja jedini san koji može sanjati dok se ne probudi. Znaj da te ne poznaje, samo svoju fantaziju.

Možda joj je teško voleti sebe. Možda svoju vrednost traži izvana. Možda je odvojena od svog daha, svog tela, svoje dragocene živosti, svog pravog poziva.

Možda živi u dualističkom svetu dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog, uspeha i neuspeha. Možda je zaboravila jednostavnu radost postojanja.

Možda ovo razumeš. Možda si bio/la tamo gde su oni bili.

Ne pokušavaj te druge sada promeniti. Možda se nikada neće promeniti. Ne pokušavaj ih popraviti. Oni ne traže da ih se popravi.

Što se više trudiš, oni će se više opirati. Nemoj se zaplesti u njihovu mrežu tuge. Vidi jasno, imaj saosećanja, ali nemoj ništa siliti.

U redu je što su uzrujani. Stvarno jeste. Daj im prostora da budu uzrujani.

U redu je da su razočarani tobom. Daj im prostora da budu razočarani. U redu je da te osuđuju. Napravi mesta i za njihove osude. Napravi mesta za vlastite misli i osećanja!

Dopusti sebi da se osećaš tužno, ljuto, sumnjičavo. Neka te sve te dragocene energije isperu. Neće te povrediti, jer im dopuštaš da se kreću.

Da, na ovom putovanju ćeš sresti mnoge izgubljene, uspavane ljude. Svejedno hodaj svojim putem i dopusti drugima da hodaju svojim.

Ne trebaš opravdavati svoj put niti ga braniti. Ostani uz sebe u ovim izazovnim vremenima. Ne bori se protiv tame; ionako ona nema snage.

Jednostavno uključi svoje svetlo i svetli.

Džef Foster